KAO DEČAK ZALJUBIO SAM SE U ISTROŠENE STVARI: Dru Pričard, stručnjak za antikvitete iz TV serijala "Lovac na starine" na TV Diskaveri

Još ako ste uz to medijski popularni, a vaš TV serijal, "Lovac na starine", neprekidno se emituje od 2011. godine, onda ste sigurno Dru Pričard, stručnjak za antikvitete i restauraciju. Samim rođenjem u srednjovekovnom velškom gradu Konvi, ovaj Britanac "ušao" je u svet patine, roditelji su ga odmalena vodili u muzeje, njegov otac je sa strašću restaurirao automobile i motore, te je Dru rano "inficiran" starinama.

Ovaj, kako ga često nazivaju, savremeni lovac na blago, na početku je šegrtovao kod restauratora vitraža, ali se već 1993, u 23. godini, osamostalio i pokrenuo sopstveni posao sa antikvitetima, koje i dan-danas uspešno prodaje u svojoj radnji u rodnom Konviju. Verujemo da donekle tome doprinosi i Druova aktivnost na Instagramu. Njegov nalog ima čak 94.700 pratilaca, ili, instagramskim "rečnikom", 94,7 K.

Kako Pričard sve to sada radi sa svojim dugogodišnjim prijateljem i saborcem na drumovima, Tijem Džonom, gde pronalazi starine, i kakve se sve priče kriju iza svake od njih, moći ćemo da vidimo već od 3. januara, kada na TV Diskaveri, počinje emitovanje najnovijeg, 14 ciklusa serijala, sa 23 nastavka. Nove epizode bićemo u prilici da pratimo svake nedelje u 14.00, na istom programu, dok će istovremeno, u različitim terminima, biti reprizirane prethodne sezone serijala.

Nedavno smo dobili ekskluzivnu priliku da, putem telefona, porazgovaramo sa Druom Pričardom, čija je svaka rečenica zračila entuzijazmom, a on nam je, veoma zainteresovan da odgovara na naša pitanja, nedvosmisleno pokazao koliko je iskreno srećan što se bavi baš ovim poslom. Za početak, zanimalo nas je da li se seća kada je prvi put pokazao ljubav prema antikvitetima.

- Bio sam vrlo mlad, osam ili devet godina star. Moj otac je imao mnogo antikviteta po kući, a ja sam se zaljubio u neke "istrošene" stvari - kaže Pričard. - One su bile vrlo stare i izgledale su kao da su mnogo korišćene, boja se s njih skidala, ali tako istrošene sam ih jednostavno zavoleo. Dakle, prošlo je više od 40 godina od kako obožavam antikvitete koji su mi veoma zanimljivi i atraktivni.

* Kada pronađete stvar, šta je prvo što se zapitate i šta prvo pogledate da biste otkrili njenu vrednost?

- Na vrednost te stvari retko obratim pažnju na početku. Najpre, stvar mora zaista da mi se dopadne, da želim da je imam pored sebe i da je posedujem. Zatim se zapitam za koliko mogu da je prodam, pa koliko bi trebalo da radim na njoj, koliko će me to koštati, šta mogu da uradim i da li joj neki deo nedostaje ili je pokvaren. Najbitniji je onaj osećaj koji dobijem već prilikom prvog pogleda na stvar, znate kao kad upoznate svog partnera ili psa, ili nešto slično, i odmah ga zavolite. Tako radim svaki put.

* Kako izgleda proces restauracije i koliko obično traje?

- Zavisi o kojoj se stvari radi. Nekada treba pet minuta, nekada deset samo da bi smo nešto nežno očistili, jer mi ne radimo velike restauracije. A ponekad mogu nešto da restauriram čitavu godinu. Ako, na primer, sofi nedostaje određeni točkić, možda će nam trebati godine i godine da pronađemo odgovarajući. Glavni problem je pronalaženje originalnih delova, što usporava restauraciju. Imam fantastičan tim restauratora, tako da sam sa te strane "pokriven".

* Gde ste pronašli najneobičniju stvar ili onu koju ste najmanje očekivali da nađete na tom mestu?

- Takve stvari nalazim kod prodavaca zamkova ili u školama koje se ruše. Pronalazim ih u veličanstvenim domovima širom Velike Britanije, Irske i Evrope. Na izgorelom krovu u Nemačkoj našao sam par bronzanih labudova koji je bio veoma neobičan, pa sam ga kupio od vlasnika, barona. To je možda bilo najneobičnije...

* I prodali ste ih?

- Da, odmah. Čim nešto nađem, želim da to prodam.

* Koliko lokacija godišnje obiđete u potrazi za nečim vrednim? Gde ste najdalje otputovali tim povodom?

- Na hiljadu. Svakog dana obiđem dva, tri mesta. Mislim da je najdalja bila istočna granica Mađarske, mada, kupovao sam stvari i u Americi... Kupujemo svuda.

* Kako saznate gde se one nalaze?

- Generalno, najpre tako što me ljudi zovu i javljaju mi, jer sam toliko dugo u ovom poslu. Svakodnevno dobijamo oko 200 mejlova ili telefonskih poziva kojima ljudi pokušavaju da mi prodaju stvari. Većina tih predmeta nije dobra, već smeće. Od dvesta mejlova, mogu da kupim možda jednu stvar.

* Vaš otac je prodavao automobile. Vi ste svoj prvi auto kupili kada ste imali 15 godina. Radite sa automobilima, imate dozvolu da vozite automobilske trke i izjavili ste da kada ne biste bili uspešni u svom poslu, sigurno biste se trkali. Kakva je to tajna veza između vas i automobila?

- Ona traje odmalena, od kad sam bio dečak imam tu ljubav u sebi. Moj otac i porodica imali su mnogo starih automobila i motora, vremešnih jaguara, em-dži-ja... I u njih sam se zaljubio, a kasnije sam ih imao na stotine i trkao se. To mi je velika strast, jeste skupa, ali je apsolutno obožavam.

* Da li pokušavate da prenesete ljubav prema antikvitetima na svoju decu?

- Da, moj sin trenutno radi sa mnom. Počeo je pre mesec dana, zaposlen je u skladištu, šourumu i prodavnici, gde pomaže u prodaji. Dopada mu se umetnost, mnogo uči o njoj i ceni je veoma. Pokušavam da ga zainteresujem za svoj posao.

* Šta ste pronašli, a da vam posebno znači?

- Nešto što i dalje imam. Reč je o velikoj ukrasnoj gipsanoj ploči koja je na mermeru, Lord Elgin ju je doneo u Englesku u 18. veku. Visi u mojoj dnevnoj sobi i nikada je ne bih prodao.

* Možete li da se setite priče koja stoji iza te ploče?

- Kupili smo je dok smo snimali, pre otprilike sedam, osam godina. Našao sam je u garaži privatne ženske škole. Bila je to zapravo zapuštena šupa puna đubreta, ali ugledao sam u njoj neki komad gipsa. Nisam mogao da dođem do njega, pa smo morali da ga izvlačimo, dok sam ja stajao na vrhu gomile. Tek kada smo izvukli, shvatio sam o čemu se radi i odmah je kupio.

* Koliko vrednih stvari imate u svojoj kući?

- Imam ih previše. Ako pogledate moj Instagram nalog, videćete na njemu slike iz moje kuće i stvari koje zaista mnogo vrede, ali ih se nikada ne bih odrekao.

*l Kako se osećate nakon deset godina i 14 sezona emisije. Da li vam je dosadilo?

- Ne, ali sam umoran. Odsedamo u oko trista hotela godišnje. Jeste mnogo. Na putu smo četiri ili pet dana nedeljno, naporno je, ali i dalje volim to da radim. Imamo dobru ekipu sa kojom radimo i mnogo se zabavljamo. Dokle god ljudi gledaju emisiju, snimaćemo je.

* Onda će ih biti mnogo.

- Nadam se da ćemo doći do 20. i 30. sezone, da ćemo nastaviti.

U SVEMU VIDIM LEPOTU

* PO kom tajnom znaku prepoznajete da nešto može imati veliku vrednost nakon restauracije?

- Pretpostavljam da jedina tajna stvar u tome zapravo nije tajna, već način na koji posmatram stvari. Verujem da je to razlog zbog kog smo uspešni i zašto ljude zanima to što radimo. U svemu moramo videti lepotu. Morate da sagledate sve probleme na koje možete naići prilikom restauracije i tu nema tajne, već ljudi jednostavno moraju da posmatraju na pravi način. Pokušavam da nateram ljude da zaista pogledaju stvari, a ne samo da prođu pored njih. Zaustavite se, pogledajte, naučite nešto, slušajte, to je ono što pokušavam da ubedim ljude da rade.