OD HANIBALA DO JUNAKA 20. VEKA: Pet premijernih dokumentarnih filmova na kanalu Vijasat histori

ТВН 08. 01. 2021. u 17:04

NA kanalu Vijasat histori sredina januara rezervisana je za uzbudljivo putovanje kroz razne epohe ljudske civilizacije - od neolita, preko drevne Pompeje i novih dokaza o Hanibalovim osvajanjima, do vikinga i junaka 20. veka o kojima se malo znalo.

"Hanibal: novi dokazi" / Foto Vijasat

A upravo pričom o njima započinje ova istorijska TV avantura.

U posleratnoj Budimpešti, te mračne 1945. godine, gubici su bili nezamislivi. Od materijalnih, svakako su bolniji izgubljeni ljudski životi. A njih je mnogo. Protestantski pastor Gabor Štelo nesebično pruža utočište mnogobrojnim siročićima koje je rat ostavio bez roditelja.

Jednočasovni dokumentarni film "Dečja republika" (2019), koji je na programu u nedelju 10. januara od 21.00, priča je o njegovoj plemenitoj ideji da deci koja su izgubila sve podari njihovu republiku - Gaudiopolis (Država sreće). I ta ideja, barem na kratko, postala je stvarnost. Ovaj neobičan projekat uskoro je dobio svoj ustav, predsednika, vrhovni sud, šefa policije, novine, pa čak i valutu.

"Dečja republika" / Foto Vijasat

Od 1946. godine, Gaudiopolis je imao svog predstavnika u mađarskom parlamentu. Ipak, promenom režima 1951, "Dečja republika", nažalost, postala je prošlost.

Već sutradan, u ponedeljak 11. januara od 22.00, na istom kanalu, iz 20. veka putujemo u praistoriju. "Duh iz neolita", dve godine star dokumentarac, pokušaće da nam razotkrije misteriju skrivenu pod glečerima Alpa, koju su švajcarski arheolozi čuvali u najstrožoj tajnosti od 2003.

Tada je na obroncima Alpa pronađen tobolac, odnosno opasač, za koji je utvrđeno da potiče iz neolita. Uskoro su otkriveni i luk, nekoliko strela, cipela, pantalone i puna oprema neolitskog lovca.

"Duh iz neolita" / Foto Vijasat

Ova otkrića dugo su bila pod oznakom tajnosti jer nikada nisu pronađeni ostaci lovca kome je oprema pripadala, a kog su arheolozi nazvali Šindi. U jednočasovnom istraživalju otkrivamo ko je bio ovaj - duh iz neolita.

I dok nam je kod prethodne priče nedostajalo telo, u sledećoj, koja se emituje u utorak, 12. januara od 22.00, posmrtnih ostataka ima na pretek. Jedino što se u ovom slučaju ne zna - čiji su.

Jednočasovni dokumentarac "Izgubljena vikinška vojska" iz 2019, gledaocima će predstaviti veliko arheološko otkriće staro četiri decenije koje i dalje prekriva veo tajni. Tada je u jednom idiličnom selu, u srcu Engleske, pronađena masovna grobnica sa skoro 300 skeleta.

"Izgubljena vikinška vojska" / Foto Vijasat

Niko nikada nije uspeo da otkrije ko su bili ljudi u njoj pokopani. Bioarheolog Ket Jarman veruje da su ti ostaci pripadali ratnicima poslednje legendarne vikinške vojske koja je napala Englesku u 9. veku naše ere, a za čijom sudbinom arheolozi već dugo tragaju. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, Ket i njen tim otkrivaju neobične ljudske priče, a među njima i dokaze da su deo vikinške vojske činile i žene ratnice.

U sredu, 13. januara, od 22.00, gledamo još jedan uzbudljiv dokumentarac o drevnim vojskovođama koji su zauvek promenili tokove ljudske civilizacije. "Hanibal: novi dokazi" (2018) okupio je tim istraživača, arheologa i naučnika koji će, uz pomoć moderne tehnologije, tokom jednočasovnog putovanja u davnu 218. godinu pre nove ere, pokušati da dokažu da je drevni kartaginski vojskovođa u svom pohodu na Rim, sa 30.000 vojnika, 15.000 konja i 37 slonova, za samo 16 dana zaista prešao preko Alpa i stigao pred vrata najveće imperije tog doba.

VEČNA POMPEJA

TAJ dan, 24. avgust 79. godine, u istoriji civilizacije zabaležen je kao jedna od najvećih tragedija čovečanstva. U strahovitoj erupciji Vezuva, za svega nekoliko sati, nestala je antička rimska luka Pompeja i veliki broj njenih stanovnika.

„Večna Pompeja” / Foto Vijasat

 

Zahvaljujući ovoj nesreći i pepelu koji ju je skamenio u trenutku, Pompeja je ostala očuvana u netaknutom stanju. Međutim, istorija ovog grada ne završava se ovom tragedijom. U dokumentarcu "Večna Pompeja" koji nas, na kanalu Vijasat Histori, očekuje u četvrtak 14. januara, od 22.00, prvi put ćemo saznati šta se događalo nakon erupcije - koje mere je preduzeo rimski imperator Tit da bi obnovio život u ovoj regiji i kako su se ljudi nosili sa posledicama katastrofe.

Pogledajte više