INTERVJU Predrag Gaga Antonijević: Svet mora da krene u potragu za dobrotom, ljudi će u "Dari" videti potrebu da život može da opstane

Njegov novi film, ratna drama "Dara iz Jasenovca", u svim kategorijama, ušla je u trku za nagrade Zlatni globus i Oskar, a u februaru počinje njeno prikazivanje u američkim bioskopima.

David Gloser, direktor moćne distributerske kompanije "101 Studios", zapisao je u zvaničnoj najavi za prikazivanje "Dare" u Americi: "To je prvi igrani film koji razotkriva zločine notorno brutalnog koncentracionog logora Jasenovac. Na nama je odgovornost da ispričamo ovu neverovatnu priču, i osećamo se privilegovanim da američku publiku upoznamo sa ovim filmom".

U razgovoru, za "Novosti", Antonijević govori o značaju filma na koji je Srbija čekala 75 godina, vratima koja su se otvorila da svet vidi priču o jasenovačkim novomučenicima, nadama u godini koja je pred nama...

* Koliko je za prikazivanje "Dare" u Americi važna preporuka uglednog poznavaoca filma, kao što je Gloser?

- Vrlo je bitna, zato što je uz Glosera još oko trideset ljudi iz kompanije "101 Studios", koji se bave raznim apektima procesa distribucije filma, moralo da gleda našu "Daru". I svi su izuzetno reagovali, stvarno su zavoleli ovaj film. Za njih je naročito zanimljivo da se otvori tema Jasenovca, jer mnogi od njih nikada nisu čuli za taj logor smrti. Sada na neki način smatraju i svojom misijom da se ta priča približi američkoj i svetskoj publici.

* Ron Brkle, još jedan uticajni čovek, vrlo je emotivno poručio američkoj javnosti: "Dirnula me je nepoznata priča o Dari iz Jasenovca, koja se u Hrvatskoj suočava sa hororom u doba Holokausta. Verujem da će gledaoci ceniti umešnost koja je upotrebljena da se kroz oči malog deteta ova istinita drama ubedljivo ispriča"...

- Ron Brkle je prvi gledao "Daru", i zaista je vrlo emotivno reagovao. On je i stao iza našeg filma, njegova preporuka za "101 Studios" bila je presudna. Brkle mi je prijatelj preko dvadeset godina, ali to u ovom slučaju ne znači mnogo - da mu se "Dara" nije dopala, ništa se od ovoga ne bi dogodilo. Njegove reči su velika podrška našem projektu, i potvrda da će svet razumeti razmere zločina i stradanja u Jasenovcu.

* Da li ste se nadali da će "Dara" već u startu biti tako lansirana?

- Kada smo počeli da stvaramo ovaj film, a tome ima više godina, odlučili smo da ga na neki način baziramo na Americi. Profesor Majkl Berenbaum, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za temu Holokausta, koji je izvršni producent "Dare" i glavni konsultant, od prvog dana je sa nama, od početka pisanja scenarija, snimanja, montaže... Mi smo procenili da jedna ovakva priča treba da krene iz Amerike ka Evropi, a ne iz Evrope ka Americi. Kada je film snimljen pokazali smo ga nekim distributerima, i "101 Studios" je odmah reagovao. Taj dogovor smo napravili još pre pet meseci, ali smo ga tek ovih dana obelodanili, jer je to bio marketinški potez ove kuće - da se sve oko "Dare" koncentriše u vreme Zlatnog globusa i Oskara. Dobili smo veliku i značajnu distribuciju u Americi, jer "101 Studios" ima ugovor i sve njegove filmove po svetu prikazuje Universal Pictures. To je jedna zaista vanserijska, unikatna situacija za srpski film uopšte, i utoliko smo srećniji što "Dara" ima taj "vetar u leđa".

* Vaša priča o Aušvicu na Balkanu i stradanju srpske dece nadilazi nacionalni okvir tragedije. Da li upravo time aktuelizujete zločine u Jasenovcu?

- Vrlo je važno biti svestan da se u nekim zemljama fašizam ponovo rađa u različitim oblicima, i da je diskriminacija ljudi na osnovu vere, boje kože i seksualnog opredeljenja i te kako prisutna. Videli smo da će u Americi 2020, osim po pandemiji ostati zapamćena i po jednom neverovatnom momentu, snažnom buđenju Afroamerikanaca. Taj rasizam je veoma prisutan u zemlji koja je, inače, vertikalno vrlo propusna, ali i konzervativna. Pobuna koja se dogodila ponovo nas podseća da je veoma važno vraćati se na teme fašizma, aktuelizovati doba Holokausta i obrazovati mlade ljude o toj strani istorije.

* U delu hrvatske javnosti "Dara" je na "neviđeno" već podigla "duhove", a vi ste ovu priču uspeli da ispričate nepristrasno.

- Najvažnija je činjenica da smo mi u filmu jasno razdvojili ustaštvo od hrvatskog naroda, jer ustaše jesu bili Hrvati, ali Hrvati po definiciji nisu ustaše. Mislim da je to do današnjeg dana vrlo važno zapamtiti. Nesreća je u tome što hrvatska politička scena nije spremna da se suštinski odrekne Nezavisne Države Hrvatske - stalno prilazi ustaštvu na razne načine, i ponovo koketira s njim, pogotovu pred izbore. To će se čitavoj zemlji, pre ili kasnije, sigurno obiti o glavu. Jer, ne može se ući u Evropu i u društvo civilizovanih naroda, a da se na duže staze i bez posledica ne odražavaju te vrednosti.

* Šta bi savremeni svet mogao da prepozna u "Dari" kao humanu ideju i nadu?

- Osnov stvari je da ne možemo da rešimo sve svetske probleme, ali pojedinačno svi možemo da budemo bolji ljudi - da jedni u drugima tražimo dobro, a ne zlo. "Dara" je, pre svega, priča o životu, potrebi da ljudski život opstane, iako govori o tome kako su nas ubijali. Mislim da je vrlo bitna ta duhovna crta cele drame o Jasenovcu, ona vraća veru da ćemo kao ljudska rasa ipak opstati.

* Jesu li ljudi u vreme pandemije postali bolji?

- Ljudi su u strahu i u panici da sačuvaju život i egzistenciju. Ućutali su se, povukli u sopstvene probleme, a da li će nas to učiniti boljim, ne znam. Verujem da će, kad pandemija malo popusti i prođe, doći do neke eksplozije oduševljenja i veselja, kao ludih dvadesetih godina prošlog veka, posle Velikog rata. Ta radost će vrlo kratko trajati, zato što će ekonomije u svim zemljama i dalje podnositi teške posledice, i neće nam skoro biti bolje.

* Kao čovek koji je u veri, šta biste nam napisali kao božićnu čestitku?

- Rekao bih da spokojstvo treba tražiti unutar porodice i bliskog okruženja, ali i u jednom duhovnom procesu i iskupljenju. Jer, u procesu ne postoji veliko finale da ćemo nešto dosegnuti - on traje, i jednog trenutka stane. Ali dok traje, svako od nas treba večno da se trudi da bude čovek dobre volje u odnosu na ostatak ljudske rase. Na dan rođenja Isusa Hrista posebno bih podsetio da ne zaboravimo jasenovačke novomučenike. U Jevanđelju po Luki (20. poglavlje, stih 38.) piše: "A Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su njemu svi živi". Kada se setimo jasenovačkih žrtava treba na to da mislimo.

DVADESET PET HILjADA ADRESA

* Koliko je "Dara" realno blizu Zlatnom globusu ili Oskaru?

- U konkurenciji će biti mnogo genijalnih filmova i autora, i ja čak i ne idem tako daleko da razmišljam o nagradama. Presrećan sam što smo mi već došli do cilja - "Daru" će videti svet, bićemo prisutni u priči oko Zlatnog globusa i Oskara, a dvadeset pet hiljada DVD-jeva je već otišlo na adrese po Americi - za članove akademije, Screen actors guild, Directors guild, medijske kuće, razna udruženja, asocijacije. Cela ta priča, plus bioskopska distribucija, prezentacija filma, prodaja po celom svetu. Profesor Berenbaum je organizovao i da "Dara" krene po univerzitetima, na kojima će se otvarati debate na temu Holokausta. Mladi ljudi koji se obrazuju širom sveta upoznaće se sa stradanjem Srba, Jevreja i Roma u jasenovačkom logoru, i ta misija ovog filma je možda čak i najvažnija.