PROBLEM SAMOĆE: Najbolje pozorišne predstave u 2020.

Dragana Bošković

05. 01. 2021. u 17:14

U ovoj, zlosrećnoj 2020. godini, kada su se pozorišta lavovski borila sa pandemijom virusa korona, premalim, pa još skraćenim budžetom i sa neprestanim otkazivanjem predstava, zbog haotičnog režima protivepidemijskih mera, sledeće predstave su se izdvojile svojim kvalitetom:

Novosti

1. Bernhard Šlink/Fedor Šili: "Čitač". Reditelj Boris Liješević. Beogradsko dramsko pozorište

2. Vedrana Rudan/Tatjana Mandić Rigonat: "Dabogda te majka rodila". Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat. Atelje 212

3. "Noćni pisac", tekst i režija Jan Fabr. Igra: Slobodan Beštić. Narodno pozorište, Beograd

4. E. Skola/Slobodan Obradović: "Ružni, prljavi, zli". Rediteljka Lenka Udovički. Beogradsko dramsko pozorište

5. Dimitrije Kokanov: "Kretanje". Rediteljaka Jovana Tomić.Bitef teatar

Sva izabrana pozorišna ostvarenja su istinito i umetnički vrlo uspešno tretirala današnji gorući problem samoće (izolacije), iz različitih, suštinski srodnih razloga: griža savesti zbog izdaje ("Čitač"), večiti konflikt dece i roditelja ("Dabogda te majka rodila"), monaška posvećenost stvaraoca, ("Noćni pisac"), izopštenost zbog zločinjenja ("Ružni, prljavi, zli"), nepovezanost sa sobom samim i svetom oko sebe ("Kretanje").

Kako smo, u "Novostima", prve četiri predstave ocenili u Pozorišnoj kritici, dodajmo o "Kretanju" Bitef teatra, da je u pitanju imerzivno pozorište, u kome se publika, u grupama od sedam ljudi kreće od prostora do prostora Bitef teatra i od teme do teme, u kojima, odreda, samuju likovi i pojave, objekti (pa i jedna bašta), beznadežno odvojeni od životnog toka, koji bi podrazumevao uspešnu komunikaciju i ostvareni kontakt. U klaustrofobičnom, skučenom prostoru, ideja kretanja, kao osnove empatije je svedena na nekretanje, zaglavljenost u sopstvenu učaurenu poziciju, još gore, u svoju ontološku usamljenost pulsara na kraju svemira. Publika se sa izvođačima (Aleksandar Đinđić, Ana Mandić, Jelena Ilić, Milica Stefanović, Pavle Mensur) gleda oči u oči, dodiruje, klimaju glavom jedni drugima, odobravajući. Ipak, sedam gledalaca nepovratno odlazi iz problema tog izvođača, bez rešenja, ostavljajući ga u tami i muci.

Predstave su indikativne za pozorišniu umetnost danas i ovde.

Pogledajte više