NEZLOBIVI CINIZAM CAJE RADOJČIĆA: Uglednom vajaru i profesoru uručena Nagrada "Stojan Ćelić" i objavljena monografija o njegovom opusu

- Korona je pokušala da nas zaustavi u radu ali nije uspela. Samo nas je usporila - poručuju iz ovog muzeja, gde je, shodno epidemiološki merama, krajem prošle sedmice, Radojčiću dodeljeno priznanje.

Izložba i promocija prve sveobuhvatne, sistematične studije o kompletnom Radojčićevom razvojnom putu, njegovom načinu rada, inspiracijama, poetici, izlaganjima, uspesima, ali i odnosu prema studentima i prema životu, porodici, kolegama i prijateljima, moraće da sačeka povoljnije vreme. Ipak, bogato islutrovana monografija, na više od 300 stranica, čiji je autor istoričar umetnosti Savo Popović, a za koju je biografiju umetnika napisala Ivana Simeunović Ćelić, direktorka Muzeja "Cepter", izašla je iz štampe.

Recezent knjige, profesorka Irina Subotić, kao njenu posebnu vrednost ističe "komuniktivnost autorovog jezika koja je u apsolutnoj saglasnosti sa vrstom skulptoralnog izraza i sa izvesnom notom anegdotskog koja kod Radojčića nikada ne prerasta u banalnu narativnost, već govori o visprenosti i intelektualnoj snazi umetnika."

- Vajara Slavoljuba Caju Radojčića ne morate imati kao gosta za svojom trpezom, mada Lorenco Amberg misli suprotno, da biste ga otkrili kao osobu punu diskretnog smisla za humor, poeziju, i neverovatnog osećanja za apsurd stvarnosti, da biste osetili njegovu hirovitu imaginaciju. Njegove će vam skulpture sve to reći, što je mnogo veći doseg od kazivanja anegdota. Kontinuirano, Slavoljub Caja Radojčić, s puno duha i nezlobivog cinizma, svojim delom komentariše, nešto više od pola veka, zbilju, okruženje, mašta i smeši se (kroz svoja dela) onim iskonskim, arhajskim osmehom - ističe u monografiji Popović, likovni kritičar, stručnjak za modernu i savremenu umetnost i dugogodišnji novinar "Novosti", za koga je rad na ovom delu bio prirodni nastavak višegodišnjeg bavljenja Radojčićevim opusom, mnogobrojnih intervjua, druženja...

Mnogi istoričari umetnosti i teoretičari nalazili su razne uticaje kod Caje, objašnjava Popović:

- Najpre će biti otkrivene veze sa Konstantinom Brankuzijem i sličnost sa afričkom totemskom skulpturom. Ali, to nije dovoljno, pa pisci nalaze da Radojčić koji je proveo detinjstvo na selu bio preokupiran željom da izlaže umetnost koja je u kontaktu sa tradicijom njegovog naroda... Sve će mu to prepisivati, međutim, teško je poverovati da je sve te raznorodne uticaje Radojčić pretrpeo. Naravno da su mu bile dostupne razne monografije, pregledi evropske skulpture, a on zapravo rano putuje u inostranstvo, gde više prodaje i izlaže svoja dela, a i sam će reći da je na njega najviše uticala ranohrišćanska umetnost.

Što se tiče Henrija Mura, čiji mu uticaj takođe pripisuju, može se reći, smatra Popović, da je i kod Radojčića plinta (donji deo skulpture), nadrasla i postala njen sastavni deo:

- Ali, on je sasvim autentičan i originalan vajar - zaključuje Savo Popović.

NOVI DOBITNIK - VJERA DAMJANOVIĆ

TOKOM onlajn zasedanja u novembru i decembru, među mnogim kandidatima za četvrtog dobitnika ovog bijenalnog priznanja, žiri (predsednica Bojana Burić, članovi - Irina Subotić, Dušan Otašević, Jelena Popović i pridruženi Ivana Simeonović Ćelić) se opredelio za slikarku Vjeru Damjanović. Ona je svojevremeno bila student Stojana Ćelića.