TO "RADE VRUĆE" VEĆ 30 GODINA. Kultni mjuzikl, sa više od 500 izvođenja, večeras na Terazijama obeležava značajan jubilej

Predstava je u međuvremenu doživela oko pet stotina izvođenja, ali i nesvakidašnji gest ljubavi i odanosti glavnih glumaca koji su je obnovili, prateći "u bod" mustru velike rediteljke. Premijera je izvedena 27. decembra, naše poslednje mirne, 1990. godine.

- Razlika je drastična u odnosu na ove dane... Kad se samo setim koliko je bilo poleta, oduševljenja i radosti, pa i kako smo dočekali tu Novu godinu, upravo zahvaljujući ovom mjuziklu i celom ansamblu - priseća se sa setom doajen muzičkog teatra Rade Marjanović, kome je pripala uloga Džoa, odnosno Džozefine. - To je predstava koja se, koliko ja pamtim, radila sa najvećom pozitivnom energijom na Terazijama. Ovde smo provodili dane i noći, i kad smo imali probe i kad nismo.

Naš sagovornik otkriva da je rediteljka i sama "podgrevala" tu vrstu atmosfere, unoseći uzbuđenje i radost u svaki detalj:

- Rekao bi čovek da je bila jako gruba u nekim trenucima, ali je sve radila smišljeno. Kad nešto na probi ne ide kako treba, ona napravi veliku frku, počne da kupi stvari i odlazi, oblači se, izlazi. Mi molimo da se vrati, a ona se onda okrene i namigne...

Na našu scenu mjuzikl je došao već ovenčan slavom istoimenog filma iz 1959. godine u režiji Bilija Vajldera, sa Merilin Monro, Tonijem Kertisom i Džekom Lemonom u glavnim ulogama. Ali, bogami, ni beogradska premijera nije bila manje glamurozna:

- Ceo grad je pričao o toj predstavi, baš je bio događaj. Ali, i atmosfera je takva bila. Zato neka ovo naše "vruće" ostane svetla tačka i u današnjim, turobnim vremenima... Bule i ja uspeli smo predstavu da očuvamo da se ne "raspadne", kako kažu u pozorištu, što obično biva sa velikim projektima. Insistirali smo da se nijedan korak ne promeni u odnosu na ono što je genijalna rediteljka zamislila.

Koliko je za Buleta Goncića ova predstava dragocena, najbolje potvrđuje podatak da je jedina koju je (kao aktuelni upravnik "Vuka"), zadržao na svom glumačkom repertoaru.

- Soja nam je napravila prostor da možemo da se igramo, evo, već 30 godina. A "Terazije" dale mogućnost da se tako dugo izvodi. Iva Mihić je bila naša prva i najdraža Puslica. Potom se u ovoj ulozi pojavila Ivana Jovanović, a onda Bojana Stefanović, koja sada igra u alternaciji sa Ivanom Popović. Jedine dve tetke koje se nisu menjale u podeli, a nekad su bile veoma zgodne ženske, su Rade i Bule - kaže Goncić koji je, u međuvremenu, bukvalno udvostručio sopstvene godine.

Prvi put "Neki to vole vruće" izvedeno je u starom zdanju Pozorišta na Terazijama. U vreme rekonstrukcije preselili su se u "Vuk", kasnije (posle prekida) nastavili u novoj zgradi.

- Obnova je podrazumevala samo da se sastanemo i potvrdimo ono što je Soja uradila! Nismo mi tu imali šta da izmišljamo - dodaje jedan od "čuvara vatre", Bule Goncić. - Naravno, ona je imala sjajan autorski tim. Muziku i aranžmane radio je Mališa Vasić, dirigent, koji je već tri decenije u Njujorku. Inače, tamo je napravio Simfonijski orkestar Ujedinjenih nacija. Drugi deo tima bila su dva izuzetna i kreativna imena, čuveni koreograf Miljeno Štambuk i Mića Tabački, koji je osmislio scenu i kostim.

Na pitanje šta je Soju Jovanović činilo tako posebnom, pogotovo sa današnje distance, Goncić odgovara:

- Radila je ona i "Put oko sveta", "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo", prvi film u boji... Sarađivali smo u nekoliko predstava, ali kad pravim rekapitulaciju u ovim godinama, shvatam da je najveća vrednost bila kreativni prostor koji su nam dali ona i saradnici. Svi su bili velika deca i Soja je to prenela na nas, da poštujemo prostor igre, u njemu uživamo i prenesemo dalje, na neke mlade ljude... Bili su kreativci koji nikada nisu zaboravili da se igraju. Možemo samo da budemo zahvalni za sve čemu su nas učili. Eto, premijera je "buknula" pred samu Novu godinu i bila pravi poklon za publiku. Ali i za sve nas na sceni, do današnjih dana.

I sve je bilo i ostalo u "fulu": Hor, Balet, Orkestar, dramski ansambl. Ukupno sedamdeset ljudi na sceni i oko nje. Bila je to i poslednja premijera i radost na Terazijama, posle koje je usledilo 14 godina podstanarskog potucanja - do konačnog povratka u obnovljenu zgradu.

OTIŠLI U USPOMENE

- KROZ ovaj mjuzikl prošlo je, nažalost, mnogo kolega kojih više nema. U premijernoj podeli bili su Ljiljana Šljapić, Janoš Tot, Dejan Pajović, a ulogu milionera prvo je, beskrajno šarmantno igrao Bata Paskaljević, pa Bole Stošić, a da bi danas u njihovim "cipelama" bio kao Gas Plameni - Bora Nenić. Eto, mnogi iz ansambla su se preselili na neko bolje mesto i u naše uspomene, odakle nas gledaju kako nastavljamo tamo gde su oni stali - kaže Goncić.