ŽICOM BRANI UGROŽENE REKE: Nina Ivanović izložbom upozorava na opasnost koja preti prirodnom bogatstvu
AKO se za nešto danas vredi boriti, onda je to voda: čista, pitka voda, smatra beogradska umetnica Nina Ivanović (1986).
Foto M. Anđela
Prepoznatljiva na našoj sceni po jedinstvenim trodimenzionalnim crtežima od žice, za koje je dobila mnoga priznanja, među kojima su i nagrade Oktobarskog salona i Fonda "Vladimir Veličković", svoj novi ciklus radova na izložbi u beogradskoj galeriji "Novembar", produženoj do 17. januara, posvetila je upravo ovom prirodnom bogatstvu, koje je u sve većoj opasnosti.
Postavku je nazvala "Nemirne vode", a njena dela je inicirala briga za Toplodolsku reku, ugroženu gradnjom mini-hidroelektrana. Zato se u vreme protesta za spas ove vode, pre oko dve godine, uputila ka Staroj planini, sa svojim foto-aparatom. Naime, proces rada ove slikarke uvek započinje fotografskim snimkom, za kojim sledi skica na papiru za konačni crtež u prostoru.
- Moji radovi su neka vrsta dnevničkih beležaka, a sve što se dešavalo sa rekama na Staroj planini delovalo mi je kao nešto za šta se vredi zalagati - otkriva, za "Novosti", Nina Ivanović. - Izložba u galeriji "Novembar" bila je prilika da produbim priču, započetu fotografijama nastalim na Staroj planini. Tako i prvi rad u ciklusu, "Reka", upravo predstavlja Toplodolsku reku. Za njega je specifično i to što sam prvi put radila u bakru, jer su prethodna dela bila od obične žice. "Reka 1", Foto privatna arhiva
Prvi put su se, u galeriji "Novembar", jedni do drugih, našli i njeni dvodimenzionalni i trodimenzionalni "crteži":
- Sam pejzaž je malo zahtevniji za izvođenje u žici - priznaje umetnica.
- To mi je probudilo želju da uradim i neke akvarele. Počela sam da koristim kineski tuš, koji mi je omogućio da napravim drugačije valere vode od onih koje uspevam da izvedem žicom. Rad četkicom na papiru daje mi slobodu i dobro se uklapa sa čvrstim, linijskim crtežom izvedenim u žici. Stvaranje u oba medija nosi svoju lepotu, a na postavci se lepo dopunjuju.
IZVOR NA MILjAKOVCU
MNOGE su vode i izvori ugroženi. Jedom od retkih izvora sa pijaćom vodom u Beogradu, na Miljakovcu, trenutno prete građevinski radovi. Strašno mi je što se takve stvari zanemaruju zarad profita. Živim blizu Save i svakoga dana gledam koliko je ta reka zagađena. Ne mogu da shvatim zašto su nam ti problemi na margini. U periodu kada se za mnoge stvari može reći: "Ovako više ne može!", mene je podstakao otpor malog broja ljudi, u jednom malom mestu, zbog toga što im oduzimaju reku - kaže Ivanovićeva.
Slikarka se posle dela impresivnih dimenzija "Durmitor", za koje joj je i pripala glavna nagrada "Oktobarca", okrenula gradskim prizorima (radove je izložila u kragujevačkoj "Rimi"), da bi se novom postavkom vratila prirodi kao centralnoj temi:
- Nadovezali su se onda motivi i drugih reka, pa sam dodala i šumu i planinu. Sam naziv postavke "Nemirne vode" trebalo je da aludira ne samo na konkretno otimanje jedne reke, već uopšteno na alarmantne ekološke probleme, a i na ovo vreme u kome živimo. "Vrh iznad kanjona", Foto privatna arhiva
Njeno okretanje predelima van gradskih sredina podudarilo se sa izbijanjem zaraze koja je "zaključala" čitav svet:
- Kada je počela pandemija, moja putovanja bila su vezana samo za Srbiju i beg od urbanog života. Tako je korona dovela do toga da se dodatno pojača ono što sam želela da ovekovečim kroz ove radove, a to je razmišljanje da je priroda ono što moramo da očuvamo.
Tako su se na ovoj postavci, kao motivi, našli i reka Đetinja, okolina Užica, Bele vode...