INTERVJU Milena Radulović: U liku Tomine supruge Nade iskoračila sam iz stega

Brojnija ruska publika gledala ju je prošle godine u filmu "Lav Jašin. Golman mojih snova", trenutno u filmu "Superdubina" i seriji "Grozni", a očekuje je i serijal "Ruski zarobljenik" gde igra uz Ivana Bosiljčića.

Pošto je privela kraju projekte za rusko tržište, glumica se vratila u domovinu gde je letos snimala film "Toma" i seriju "Beležnica", a tumačiće i ulogu u filmu "Košare", u režiji Balše Đoga. Dok u dve kinematografije uspešno gradi ime i ubire plodove rada, talentovana Beograđanka ne osvrće se na nedavno okončanu petogodišnju vezu sa kolegom Radovanom Vujovićem, sa kojim je imala zajedničke scene u drugoj sezoni "Državnog službenika", već iz burne godine izvlači pouke.

- Ova godina bila je svima teška jer se toliko toga lomilo, a bez ikakve pripreme. Bila je veoma nepredvidiva, ali je bar mene restartovala. Kao da je neki kompjuterski sistem "pukao" i sve moramo da uspostavljamo ispočetka. Poslovno, nisam izgubila ništa, čak mi je prijalo da se malo odmorim. Nadam se da će pandemija uskoro da prođe jer mnogo meni dragih ljudi bilo je bolesno. Svi su sada zdravi i jedva čekam da nešto lepo ubuduće doživimo - kaže za "TV Novosti" Milena Radulović.

Radnja filma "Superdubina" (na ruskom "Koljska sverhglubokaja") deluje kao naučna-fantastika, ali zadesila nas je pandemija virusa korona. Kako vi gledate na "mešanje" fikcije i stvarnosti?

- Stvarno je čudno da prošle godine snimim film gde u glavnoj ulozi tumačim epidemiologa koji se bori protiv nezaustavljive bolesti koja potpuno razara ljudsko telo. Na tu bolest reaguje koža, prvi simptom je visoka temperatura, a prenosi se kapljičnim putem. Film je po žanru naučno-fantastičan, ali isto tako i stvaran. Da smo planirali, verovatno to ne bismo postigli. Moja junakinja je uspela da nađe rešenje za problem, ali na izuzetno nekonvencionalan, iznenađujuć način. Zato je ljudima film veoma zanimljiv. Bila sam nedavno na premijeri u Sankt Peterburgu i Moskvi i bilo mi je neobično zbog praznih mesta. Ovo nije vreme kada bioskopi žive svoje srećne dane. Zato u Rusiji sada žele da naprave mnogo serija sa temom karantina i svega što se događa.

Trenutno se na glavnom TV programu Rusija 1 emituje serija "Grozni", gde tumačite Mariju Temrjukovnu. Ko je ona i kako ste "izneli" njen lik?

- Reč je o istorijskoj drami koja je puštena u poslednjoj sedmici novembra u, nažalost, piku novog talasa pandemije. Igram interesantan lik, drugu ženu Ivana Groznog, koja nije bila Ruskinja. Marija je bila potpuno drugačija od svih na dvoru. Pokušala sam da shvatim to nepripadanje, ne samo ruskom društvu i dvoru, već drugačijoj sredini. Ona je odrasla u prirodi, a udajom je dobila prestižnu titulu carice. Zato sam je zamišljala kao tigra u kavezu, koji nekad svoju divlju prirodu uspeva da iskontroliše, nekad ne. Savremenici su opisivali da je imala težak i neprijatan karakter, kao i da je ona užasno uticala na Ivana. Razmišljala sam kako se tako temperamentna osoba nosila sa tim i kada je njena neukrotiva priroda dominirala, a kada je sebe krotila i postajala pitoma. Sa tim likom nemam nimalo sličnosti.

Kada uporedite rusku i našu produkciju, čega bismo mogli imati više?

- U poslednje vreme, srpska produkcija bavi se dobrim temama, ali manjka nam izvornih, naših priča. Veoma se radujem što će izaći serija "Vreme zla", koja nastaje po romanu jednog od naših najvećih pisaca, Dobrice Ćosića, ili film "Toma" u kom sam igrala. Oni prikazuju naš senzibilitet i priče o ljudima koji su deo srpske kulture. Bilo bi interesantnije i bolje kada bismo se u ovoj serijskoj hiperprodukciji vratili autentičnosti.

U filmu "Toma" tumačite Nadu, treću suprugu Tome Zdravkovića. Kako ste se pripremili za ovu ulogu?

- Od svega što sam ovde do sada radila to su mi omiljeni lik i projekat. Bilo je uživanje snimati u Herceg Novom, zato što je tekst dobro napisan, što je Milan Marić veoma dobar partner i što je Dragan Bjelogrlić sve doveo do savršenstva, a povrh toga što sam igrala Cetinjanku. Srećom, kada sam dobila ulogu Nade Radanović snimala sam seriju "Beležnica", gde mi je partner Momčilo Otašević, koji je čisti Cetinjanin. Momo ne samo da mi je pomogao u pripremi akcenta, nego i u shvatanju tog podneblja. Biće mi baš drago da vidim film "Toma" kad izađe jer sam u njemu uradila za mene hrabre iskorake. Recimo, prvi put u životu opustila sam se dok sam glumila i nisam imala "štreberske" stege da li će nešto biti suvišno. Verovala sam da je vreme da se konačno "pustim" i imala sam poverenje u ekipu da mogu to da učinim. Prava Nada je i dalje živa, ali nisam bila sa njom u kontaktu.

Nada je pobedila na izboru Mis Jadrana 1972, a u žiriju je bio upravo Toma. Oni su se ubrzo iste godine venčali na Ostrvu cveća kod Tivta. Kako ste doživeli njihovu ljubav?

- Njihova priča je zaista filmska. Kratko su se poznavali i Toma se strasno zaljubio u nju, a već je trebalo da se oženi drugom devojkom. Toma je brata Novicu zamolio da joj javi da odustaje, ali ona nije htela tek tako da se iseli i bila je povređena što se Toma nije vratio da joj to saopšti. Tako je Toma odlučio da se istog trenutka oženi Nadom. Bila je to strasna veza i ljubav. Nada je i dan-danas crnogorska legenda zbog svega toga. Kada se Toma venčao sa Nadom izašao je pre 48 godina na naslovnoj strani vaših "TV Novosti". Za potrebe filma "Toma" uradili smo repliku te reportaže, a na naslovnici smo Milan Marić i ja.

Gledaćemo vas u seriji "Beležnica" kao Jelenu, devojku glavnog junaka Boška, koga igra pomenuti Momčilo Otašević. Kako je izgledalo snimanje i istraživanje mističnih događaja po Srbiji?

- Tema serije je veoma interesantna i ima mnogo skokova kroz vreme sve do 2002. godine, kada se glavna radnja odvija. Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa Momčilom, jer je predivan partner, što se već naslutilo u "Službeniku", gde smo zajedno igrali. Najlepše u vezi sa snimanjem "Beležnice" je što smo Momo, Miloš Samolov i ja bili svuda po Srbiji. Stigli smo da odemo u najbolje kafane u Pirotu, Kladovu, Kraljevu i drugde gde smo uživali u raznim specijalitetima. Prvi put sam videla tvrđavu Maglič, Trajanovu tablu na Đerdapu i još mnogo lepih mesta u Srbiji.

U drugom nastavku "Državnog službenika" imali ste promenu identiteta, te glumili i Lidiju i Bojanu. Koliki vam je ovo bio izazov?

- Publika je baš reagovala na to. Pošto nisam imala priliku da pogledam sezonu u celini, ne mogu sebe da ocenim. Želela bih da naglasim da mi je šminkerka i vlasuljarka Jasmina Banović odlično uradila periku i svi na setu su mislili da sam se farbala. Zajedno smo smišljale Bojanin izgled i na kraju sam "pozajmila" naočare moje mame. Glumački sam se koncentrisala na igru Nikole Rakočevića jer je Bojana imala zadatak da se njegovom liku približi i dopadne. Pratila sam šta Nikola radi i na to odgovarala, što nije bilo teško jer je fenomenalo odigrao ulogu vlasnika IT firme Stefana.

Teme druge sezone "Službenika" nisu bili samo špijuni i njihovi životi, nego i internet i njegov uticaj na politiku i državu. Šta publika može očekivati u trećem nastavku?

- Scenarista Dimitrije Vojnov bio je inspirisan dokumentarcem "Veliko hakovanje" iz prošle godine, koji objašnjava kako su se desile dve velike promene - Bregzit i Donald Tramp na vlasti. Dopada mi se što smo kroz igranu formu doneli nešto što je istinito. Posle prve sezone znala sam kakve ideje za nastavak postoje, a sada je sve u Dimitrijevim rukama.

PRVI PUT U ULOZI MAJKE

Priča filma "Košare" prati grupu mladih srpskih vojnika koji u oktobru 1998. godine stižu u udaljenu kotu na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije. Igraćete jednu od retkih ženskih uloga u ovom ostvarnju?

- Nemam novih informacija o projektu, ali sam sigurna da će biti snimljen. Istina, u "Košarama" nema velikih ženskih uloga, a ja igram Maju. Planirano je da ona iznese priču o kosovskoj porodici i njihovoj sudbini za vreme rata. Prvi put ću zaigrati majku, što će mi, uz usvajanje tog mentaliteta i akcenta, biti novi izazov.