INTERVJU Slobodan Skerilić: Istina je moj posao i moja obaveza
NA neke je reditelj Slobodan Skerlić ostavio neizbrisiv trag, pečat u duši, nezaboravan utisak, daleke 1992. godine televizijskim filmom "Šangarepo, ti ne rasteš lepo", koji predstavlja diplomski rad scenariste Ivane Momčilović i njega kao reditelja, sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Scenario je načinjen po motivima proze Nebojše Jevrića. Od tada, mnogi su zavoleli njegov rediteljski rukopis. Zauvek. Usledili su filmovi "Istočno od istoka", "Prokleta je Amerika", "Do koske", "Top je bio vreo", serije "Otvorena vrata", "Vrata do vrata"... i konačno pred nama, krajem godine, nova Skerlićeva serija "Klan", u proizvodnji produkcijske kuće "Fajerflaj". Za Skerlića govore da je kao umetnik uvek bio hrabar.
Znao je da glumcu ne kaže u potpunosti radnju filma "da bi ga otvorio", znao je da kaže da mu je film potpuno politički nekorektan, "da je rukavica u lice lažnim patriotama". Oni koji su sarađivali sa njim tvrde da je inovativan, da mu imaginacija "blinka u crvenom".
Prvi je koji se usudio da u pozorištu radi verbatim predstave (na osnovu istinitih iskaza), kao što je predstava "Trpele" iz 2012. godine u Beogradskom dramskom pozorištu. Njegova predstava "Kad su cvetale tikve", sedmu sezonu za redom, igra se "na kartu više", a uskoro će se izvoditi i preko lajv striminga, i u Beogradu i Moskvi, kao promocija za svetsko prvenstvo u boksu... Opet je bio hrabar i svoj - za seriju "Klan", za glavne glumce izabrao je naturščike, i to na kastingu.
Uskoro će na Superstar TV i RTS početi da se emituje vaša serija "Klan", saga od osam epizoda, koja otkriva mračne tajne beogradskog podzemlja. U velikom broju serija, slične tematike i sličnog žanra koje su snimljene kod nas, šta vas je inspirisalo da i sami uradite priču o kriminalnom miljeu?
- "Klan" je u osnovi drama, ali drama koja ima ironijsku distancu u odnosu na sopstvene junake, ali i u odnosu na crnobisernu romantizaciju kriminalnog polusveta. Ono što je mene, pre svega ostalog, zanimalo jesu mehanizmi koji omogućuju uspon u tom miljeu, kao i uloga policije i politike u tom procesu. Korupcija, dakle.
Da li je produkcijska kuća "Fajerflaj" ispunila vaša očekivanja što se tiče "izgleda" serije, vaših zamisli?
- "Fajerflaj" je naručio seriju na osnovu mojih sinopsisa i prezentacije, tako da je, zapravo, pravo pitanje da li sam ja ispunio njihova očekivanja. Dosadašnje reakcije mi govore da jesam. Ali, da bih to postigao, okružio sam se divnim umetnicima i svojim prijateljima. Moram da ih pobrojim: direktorka fotografije Maja Radošević, scenograf Kiril Spasevski, kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitor Mate Matišić i montažer Đorđe Marković. Zapravo, cela istina je da je čitava ekipa radila posvećeno, vredno i radosno. Proizvodnja TV serije je timski sport.
Slovi da ste uvek bili hrabri pri stupanju novim projektima, i da je tako bilo i ovaj put. Glumačku podelu čine neafirmisani glumci, koji su uloge dobili na kastingu.
- Kasting je bio samo prvi korak. Potom smo radili višemesečne probe, kako bismo zajednički utvrdili scenu po scenu, razvoj likova i razvoj odnosa, ali i da se usaglasimo oko stila i žanra. Na snimanju obično ostane jako malo vremena za te stvari. Mi smo bili spremni.
Zašto ste doneli takvu odluku? Kakva iskustva nosite u saradnji sa mladim glumcima, jesu li opravdali vaša očekivanja?
- Već na kastingu je bilo jasno da su u pitanju divni glumci. Izazov neiskustva smo rešili vrednim radom na probama, a zauzvrat dobili svežinu i autentičnost. A još ću moći da se za neku godinu dičim time da sam s njima radio na samom početku njihove karijere.
Mlada glumica Milena Božić, kojoj ste pružili šansu u "Klanu", izjavila je za našu novinu da "sveža krv, posvećenost i specifična ostrašćenost u radu jeste ono što će ovu seriju izdvojiti u odnosu na druge".
Kao reditelj i scenarista serije, šta vi kažete da će je izdvojiti od drugih serija sličnog žanra i tematike?
- Milena Božić je pametna mlada žena.
U seriji, ubistvo Tigra, najvećeg mafijaškog bosa ovog dela Evrope, uzdrmaće do temelja srpsko podzemlje. U svakoj seriji koja se bavi organizovanim kriminalom kod nas, postoji neki Tigar, bos. Ima li njih puno, ili ih je samo nekolicina, vlasnika života i smrti, samoupravljača tokova prljavog novca, pa su u serijama predstavljeni kao prototipovi? Po čemu se Tigar razlikuje? Ima li među njima bitnih razlika uopšte?
- Ne bih da kvarim gledanje, ali Tigar nije junak ove serije. Serija počinje njegovom likvidacijom koja sasvim posredno utiče na život i "karijeru" naših junaka. Kriminalni bosovi se mogu razlikovati u koječemu, skrupuloznosti, sreći, krvoločnosti, ali jedno je za sve zajedničko: bez podrške struktura, bezbednosnih i političkih, od njihovog bosovanja nema ništa.
Nekada su "kraljevi asfalta", "brzi momci", predstavljani kao urbane legende bez straha, sportisti, buntovnici u jednom vremenu, idealizovani. Više toga nema. Ni u stvarnosti, ni u vašoj seriji. Glavni junaci "Klana" su Šok i Paša, momci koji dolaze iz "provincije", iz malih seoskih sredina. Grad zauzimaju mladi ljudi iz ruralnih sredina, gladni brzog novca i moći. Setimo se vođa "Zemunskog klana" koji su iz Medveđe stigli u "veliki grad" i zamalo preuzeli državu. Šta se promenilo? Kriminal više nije "privilegija" urbane gerile?
- Imam sav mogući prezir prema idealizovanju lopova, siledžija, bandita, korupcije svake vrste. Smatram da su priče o viteštvu prošlih vremena, ferkama, kodeksu polusveta naprosto izmišljotine. Logika čopora i pacovska etika je ono na čemu kriminalna delatnost počiva. A to nije, niti je ikada bilo, rezervisano samo za veliki grad.
Kako smo saznali, serija se bavi i besmislom unutar kriminalnih organizacija, postavljajući tezu da takve strukture vode "polumozgaši"? Ne puno pametni, čak vrlo ograničeni, primitivnih, prizemnih poriva, beskrupolozni, nelojalni, jer za "uspeh" u tom svetu nisu potrebne vrline? Ne "legende", "časni hrabri momci". Da li je došlo vreme da se o njima kaže istina?
- Istina je moj posao i moja obaveza. Mislim da je za istinu uvek vreme. Nije uvek lako do nje doći, nije je uvek lako saopštiti, dešava se da nema ko da je čuje - ali, da ne zameri Dostojevski, istina će spasiti svet. Ili to, ili mu spasa nema. Radeći seriju, referisali smo se na mnoge događaje iz lokalne, ali i evropske kriminalne paraistorije, ali smo se trudili da nam faktografija ne zamagli put upravo do - istine.