HUMOR JE MOĆNA STVAR: Pjer Žalica o novom filmu "Koncentriši se, baba", koji se prikazuje na FAF

Publika zasad može da ga vidi samo tokom gostovanja, kao što je to bilo nedavno na Festivalu autorskog filma u Beogradu, gde će sledeće nedelje imati još jednu projekciju.

Žalica, kao i mnoge njegove kolege, sada radi u novim okolnostima - onlajn prikazivanja, skajp gostovanja i intervjui... Na početku razgovora, za "Novosti", pitamo ga da li se prilagodio na novu realnost i kako?

- Najpre teško, prkosno, sve bih odbijao kao mogućnost. Želeo sam da sve bude normalno i da pandemija naprosto nestane. Otprilike kao Tramp, znači ludo, nerealno, neodmereno. Onda se stvari slegnu, počnete da razmišljate trezvenije, u moru minusa uočavate prve pluseve. Sada funkcionišem normalno, nova stvarnost je postala samo stvarnost. Zahvalan sam producentima koji su imali sa mnom strpljenja, trebalo im je. Navikao sam se, prihvatio loše, ali i brojne pozitivne stvari onlajn platformi. Koristićemo ih i posle pandemije, siguran sam.

Novi film bosanskohercegovačkog reditelja govori o porodici koja se okuplja oko samrtne postelje stare majke (igra je Mira Banjac). Dok čekaju da baba umre, što je po prognozi lekara trebalo da bude pitanje sata, ali se pretvara u dane, počinju intrige, podmetanja i bespoštedna borba oko nasleđa.

- Verujem u opstanak porodice kao institucije, ali i znam da su ljudi slabi, gramzivi, do mere da oslepe od gladi za posedovanjem i kontrolom. To nas skupo košta. Ali, opet, više verujem u istrajnost naše dobre strane nego u silu ljudske tamne strane.

Kao i u njegovim prethodnim ostvarenjima "Gori vatra" i "Kod amidže Idriza", i u novom filmu akcenat je stavljen na glumce i njihov rad. Žalica kaže da, uglavnom, nema problem da sastavi ansambl, pa je tako i u novom filmu okupio ceo region, od svoje supruge Jasne Žalice, preko Alme Price, Jadranke Đokić i Branimira Popovića, do Mire Banjac. Na naše pitanje da li je mogla biti neka druga "baba" u ovom filmu, a da nije Mira, iskreno odgovara:

- Imao sam strašnu tremu dok sam čekao Mirin odgovor. Naravno, pravio sam kalkulacije ukoliko me odbije, neke su bile dobre, ali meni su se činile jako loše. Nisam dugo čekao, Mira je prihvatila poziv, što mi je jedan od najvećih komplimenata u karijeri. Njen duh, vitalnost i talenat su blagoslov. Neka nam je samo živa i zdrava.

Iako u svojim filmovima progovara o ozbiljnim temama, njegova dela su prožeta humorom. Pomaže li nam humor da "progutamo" teške teme?

- Pomaže. Humor je i anestezija i placebo i oružje. Humor leči i otvara oči. Ne pomaže samo da lakše progutamo teške teme, nego da ih i bolje razumemo. Humor je moćna stvar.

Žalica, kao i njegove brojne kolege iz regiona, imaju visok nivo umetničke saradnje i svojim filmovima često ujedinjuju region. Može li se očekivati da se tako nešto "prelije" i na društvo u celini?

- Nadam se da može i da hoće. Vrlina nema ni državljanstvo ni nacionalnost, umetnicima je to, izgleda, jasnije nego drugima. Manje slušamo i političare, a više jedni druge, zato se i uvažavamo i volimo.

POSTKATAKLIZMIČKA RENESANSA

KULTURA je u celom regionu odavno na staklenim nogama. Pitali smo Žalicu strahuje li kako će filmska umetnost i umetnost uopšte izgledati posle svih ovih "epidemioloških udaraca"?

- Nadam se "postkataklizmičkoj" renesansi u kojoj će glad ljudi za slobodom i aktivnostima poroditi neočekivano pozitivne stvari. I Bajden je dobra vest u tom kontekstu. Ako preživimo, sa optimizmom gledam u budućnost. Ali neće biti lako, zato se treba fokusirati na problem, a manuti se gluposti.