PRIGRLILA SVOJE ĐAKE: Matija Bećković o 150 godina Valjevske gimnazije
VALjEVO je za mene najvažniji, najlepši, najsrećniji deo života. Svuda postoje takve gimnazije, ali ne verujem da ijedna ima takvu moć da u zagrljaju drži sve svoje učenike i ti učenici su najčešće bili i njeni profesori... Kada sam došao u Valjevo, bilo je i drugih zgrada, ali je Valjevska gimnazija toliko dominirala, da ja te druge nisam ni video.
Foto B. Puzović
Ovo je, povodom veka i po postojanja Valjevske gimnazije poručio njen nekadašnji učenik, pesnik i akademik Matija Bećković. U Valjevskoj gimnaziji napisao je svoju prvu pesmu, objavljenu u časopisu "Mlada kultura". Završio je potom i studije književnosti na Filozofskom fakultetu, od 1963. član je Udruženja književnika Srbije, a 1991. godine postao je redovan član SANU.
- Vi ste mene zasuli dukatima, rekla je Desanka Maksimović Mihizu kada je ishvalio njenu knjigu "Tražim pomilovanje", a vi ste tako, cela Valjevska gimnazija i Valjevo mene "zasuli dukatima" i nema nikoga ko bi rekao da je to zaslužio, a najmanje ja - izjavio je na onlajn tribini "Valjevski gimnazijalci" Bećković. - Kao što je za stare Helene najvažnija škola bila gimnazija, to je ostala Valjevska gimnazija za mene i njene učenike, a već ih ima 150 naraštaja. To je 150 rođendana, 150 proleća i svi su zajedno, ne samo učenici nego i profesori, jer su mnogi bili đaci i profesori u toj istoj gimnaziji, kao što će to biti i ovi koji su sada u školi.
MESTO ROĐENjA PESNIKOVOG
ZA Valjevo, Bećković veli da je grad u kome se rodio kao pesnik. Njegova pesma "O Valjevo, mesto moje drago", te poeme "Vera Pavladoljska", "Kad dođeš u bilo koji grad", posvećene su i Valjevu i Valjevskoj gimnaziji, za koje ga, kako uvek ističe, vežu lepa sećanja...