OTIŠAO OTAC "KVISKOTEKE" Oliver Mlakar o legendarnom Goluži: Bio je sjajan, neverovatan čovek
NEMA više legendarnog Laze Goluže. "Otac" jugoslovenskih kvizova, tvorac čuvene "Kviskoteke", preminuo je juče u Zagrebu, u 85. godini. Vest o njegovoj smrti iznenadila je i rastužila i Olivera Mlakara, nekadašnjeg voditelja "Kviskoteke".
Foto Printskrin HRT
- Veliki je to gubitak - kaže Mlakar za "Novosti". - Pamtim ga kao jednog od najboljih urednika na televiziji. Bio je sjajan, neverovatan čovek, sve je uvek detaljno proveravao, ništa nije prepuštao slučaju.
Foto Printskrin HRT
Seća se popularni voditelj Goluže kao pedantnog čoveka, genijalnog i inovativnog, koji je dobro razumeo i moderne medije.
- Nisam očekivao da će otići - s tugom govori Mlakar.
"Kviskoteka" je prvi put emitovana 1979. godine i punih petnaest godina oduševljavala je televizijske gledaoce. Goluža je smislio fantastičnu formulu koja je bila obrazovna za gledaoce, a krajnje privlačna za sve koji su u njoj okušali sreću. Foto Printskrin HRT
Pričao je i da su učesnici kvizova "vitezovi uzaludnih znanja", ali sigurno je da je kao profesor književnosti zaslužan što su se mnogi uhvatili knjiga da bi učestvovali u kvizu.
- Svaki posao nastojim da radim pošteno. Video sam da se i u svetu, kvizovima bave vrhunski obrazovani ljudi, doktori nauka, filozofije. Dakle prva liga - govorio je Goluža, trudeći se uvek da njegove emisije ne kliznu u kič i banalnost. - Nemam baš živaca da dugo gledam televiziju i ne volim čak ni televizijske kvizove ako predugo traju. I ono što čitam nije u 90 odsto slučajeva zanimljivo Jugoslovenima, ali iz onih 10 pripremam pitanja za kviz.
VEROVAO TARIKU FILIPOVIĆU
KVIZOVE na televiziji, nastavio je da prati i kada se penzionisao. Sa suprugom Majom, zaslužan je i što je glumac Tarik Filipović postao voditelj kviza "Ko želi da bude milioner".
- Oni su moji drugi roditelji - kazao je juče Filipović, vidno potresen Golužinim ali i odlaskom Mustafe Nadarevića, Špire Guberine i reditelja Božidara Violića.
Tvrdio je da su najbolji britanski kvizovi i da takve niko u svetu ne može da napravi. A, za "Kviskoteku" je govorio da emisiju rade bolji od njega, koji više znaju i pismeniji su, "ali najvažnije je da ljudima budemo prepoznatljivi i zabavni i da u sedamdeset minuta nešto i nauče". SEĆANjE Dugogodišnji voditelj bio Oliver Mlakar, Foto Printskrin HRT
Do Golužinog angažmana na televiziji, došlo je sasvim slučajno, za vreme jednog koncerta Tereze Kesovije u Parizu i susreta sa tadašnjim šefovima Zagrebačke televizije. I "Kviskoteka" je, kako je pričao, ušla u program slučajno, da bi uskoro postala toliko popularna i gledana u celoj Jugoslaviji.
Nije Goluža radio samo kvizove, već i druge TV formate. Bio je autor popularne "Skrivene kamere", "Jadranskih susreta", a kada su kvizovi uzeli maha, Igru asocijacija iz najuspešnije "Kviskoteke" zaštitio je kao intelektualno vlasništvo na jugoslovenskom i svetskom nivou.
Goluža je sve vreme radio i za enigmatske časopise, a svako popodne i veče posvećivao je gledanju televizijskih programa. Na počasnom mestu u stanu, bile su figure čuvenog "Kviska". Pričao je i da je njegovo zanimanje za kvizove, počelo dok je bio u JNA i u novinama video izbor najboljih testova i mozgalica.