DESANKIN ŽIVOT U POEZIJI: Staniša Tutnjević o novom izdanju knjige "Tražim pomilovanje"
KAO slučajni odjek nedavnih sporova oko mesta Desanke Maksimović u školskim programima, kod izdavačke kuće "Svet knjige" upravo su izašle dve knjige kojima se slika o najvećoj srpskoj pesnikinji 20. veka proširuje i još bolje utemeljuje: studija "Lirska misaonost Desanke Maksimović" Staniše Tutnjevića i novo, drugačije izdanje znamenite zbirke "Tražim pomilovanje", koju je priredio isti autor.
Desanka Maksimović i Tanja Kragujević / Foto Stevan Kragujević (detalj)
Na osnovu dvadesetogodišnjeg uvida u život i delo omiljene poetese, Tutnjević, koji je bio upravnik njene zadužbine i urednik njenih celokupnih dela, iscrpno je predstavio sve književne žanrove kojima se ona bavila. Pritom, posebno je uočio unutrašnje pomeranje u njenom stvaralaštvu, od lirskog prema meditativnom. Bavio se i autobiografskim u njenoj poeziji i podsetio na Desankine reči kojima se branila od znatiželjnika: "Svi ljudi koji treba da znaju moju biografiju, znaju je, drugi neka prosto čitaju moje pesme".
- Taj utisak ipak, vara: radi se o njenoj skromnosti i malom lukavstvu kome pribegava kada želi da sačuva svoju privatnost - kaže Tutnjević, za "Novosti".
- U suštini, stvar je sasvim drugačija, sav je njen život, zapravo, u njenoj poeziji i slobodno se može reći da je gotovo sve u toj poeziji autobiografsko.
O tome postoji jedno Desankino sećanje koje se odnosi na đačke dane, kada je bila u dilemi da li da izađe na valjevski korzo: "Ja znam da će tamo neki Rade, koji mi se sviđao, biti, ali ja počinjem da pišem pesmu, a meni je slađe da pišem pesmu nego da idem njega da vidim."
- U pitanju je lična, nesvakidašnja i superiorna nadarenost, da se svet neprimetno, tečno i lako, iz stvarnostio prenese u poeziju, koju je pesnikinja pokazala, još daleke 1920. kada je odjednom i na velika vrata ušla u srpsko pesništvo - tvrdi Tutnjević.
Slatko i umorno
NA pitanje kako se oseća posle napisane uspešne pesme, Desanka Maksimović je odgovorila: "Osećam se slatko umorna, kao posle telesnih vežbi na čistom vazduhu, ili kao da sam brvnom prešla preko ponora, ili kao da sam se na krhkom čunu izvukla iz usključalog mora."
Posle rađanja pesme dolazi do izvesnog olakšanja, čovek se, kaže pesnikinja, "smiri, kao posle ispunjenja kakve strasti".
U knjizi je i tekst "Desanka Maksimović i Ivan Goran Kovačić", pesnički odgovor Desankin na tragične događaje i stradanje srpskog naroda devedesetih godina prošlog veka. Tutnjević je izdvojio pesmu "Crkva u plamenu", o kojoj kaže:
- U njoj se, ispod tadašnjeg varvarskog rušenja pravoslavnih bogomolja u Hrvatskoj, snažnom sugestijom dramatično ocrtava i oživljava palimpsest strašnih prizora masovnog ustaškog pokolja izvršenog 29. jula 1941. u pravoslavnoj crkvi u Glini. U toj poemi nataložila se ona unutrašnja negativna sila i energija koja se odmetnula i preobrazila u demonsku, raspamećenu samoubilački snagu destrukcije i uništenja, kojom se artikuliše tragična besmislenost događaja i vremena u kome je nastala.
Proučavajući Desankino delo, Tutnjević je pronašao osam pesama koje su po svom karakteru i značenju komotno mogle da uđu u zbirku "Tražim pomilovanje", ali ih pesnikinja nije unela. U nekima od njih se izravno sreće zaziv "Tražim pomilovanje", koga u nekim pesmama iz zbirke nema. Zbog toga je priređivač, ne narušavajući strukturu zbirke u posebnom prilogu objavio i tih osam pesama. Posebno je zanimljiv slučaj pesama "Za jeretike", "Za ohole" i "Za crva koji se u srcu rodi", koje su zajedno sa još tri pesme prvi put objavljene u časopisu "Književnost" 1963. pod zajedničkim nadnaslovom "Tražim pomilovanje. Iz lirske diskusije s Dušanovim zakonikom". Pomenute tri pesme nisu ušle u zbirku, iako prvi stih svake od njih glasi "Tražim pomilovanje", dok su druge tri pesme zastupljene u knjizi:
- Teško je reći zašto je pesnikinja neke svoje pesme "kaznila", time što ih je izostavila. Realna je pretpostavka da je smatrala da su one, ipak, neupotrebljive u umetničkom pogledu, nedostojne takve zbirke. Za današnjeg čitaoca i književnog istraživača sigurno je da se linija razlike između jednih i drugih pesama u tom pogledu teško s pouzdanjem može povući - zaključuje Tutnjević.