DNEVNIK ZABLUDA: Sjaj arhitekture i beda umetnosti

Sa površinom od 300.000 kvadratnih metara prostora tržnice i oko 68.000 kvadratnih metara kule, ovaj arhitektonski mastodont stranog vlasnika ujedno je i najskuplji arhitektonski objekat u regionu, čija je vrednost, bez okolnih novoizgrađenih zgrada, procenjena na više od dve milijarde evra.

Realizujući ovaj ekstremno skup arhitektonski poduhvat, investitor se opredelio da svoj ekstraluksuzni kompleks opremi vrednim umetničkim delima. Za tu svrhu organizovao je u maju 2020. po obimu i kompleksnosti u Srbiji neviđeni javni konkurs za izradu umetničkih radova i savremenog mobilijara koji će biti postavljeni na čak 21 lokaciji novog urbanog centra. Zatražio je od učesnika "da izrade hrabre i ambiciozne koncepte, kvalitetne i originalne radove za prostorne instalacije, skulpture i savremeni mobilijar".

Na ovo, najveće nadmetanje u novijoj istoriji srpske umetnosti, pristiglo je više od 300 radova timova i pojedinaca, ukupno više od 1.000 srpskih autora. Iako je produženi konkursni rok istekao još u julu, a anonimni žiri, zaklonjen iza javno eksponiranog "savetodavnog tela", završio svoj posao, najavljeno je objavljivanje rezultata i izložba radova u oktobru, čak je i šoping centar završen i otvoren - do danas nisu javno dostupne informacije o rezultatima konkursa.

Ali, već sam raspis konkursa je poražavajući po učesnike. Ponudivši im neverovatne uslove, vlasnik više milijardi evra vrednog kompleksa rešio je da srpske umetnike stavi u otrežnjujuću, ponižavajuću poziciju. Po propozicijama, učesnici čiji su radovi odabrani za drugi krug dužni su da realizuju dela za samo dva i po meseca, uz mesečnu autorsku nadoknadu 600 evra bruto, što je neto otprilike u rangu minimalne mesečne zarade u Srbiji.

Po ovoj računici, investitor umetnike mesečno plaća nešto više od dnevnog postignuća majstora keramičara, a preračunato spram cene kvadrata u kompleksu od oko 6.000 evra, umetnici bi za neto primljeni autorski honorar mogli da kupe površinu 0,16 kvadratnih metara. Međutim, to nije sve. Raspisivač zadržava pravo da ne dodeli nagrade, a samom predajom umetničkih dela, on preuzima pravo svojine nad njima! Uz ovakve uslove, investitoru nije ni potrebno da odabere, niti nagradi najbolje. Jer, umetnost u Srbiji se daje u bescenje.

Iako se neshvatljivim zahtevima raspisivača još prošlog juna oštro usprotivilo umetničko udruženje ULUS, pozivom da organizator prekine ovaj konkurs, koriguje uslove i ponovo ga raspiše, po pitanju zaštite prava umetnika nije učinjeno ništa. A poniženi bespomoćni umetnici, svesni ove nametnute bede, ćute.