AMERIKA ĆE VIDETI "DARU IZ JASENOVCA": Nataša Drakulić najavljuje da će svet konačno saznati istinu o stradanju srpske dece u NDH

Zahvaljujući njegovom ugovoru sa distributerskim gigantom, kućom Univerzal Pictures, ova ratna drama biće retko ostvarenje u istoriji naše kinematografije koje će, pored američke, imati i svetsku bioskopsku distribuciju.

Prikazivanje "Dare iz Jasenovca" pred američkom publikom počeće u januaru 2021, a beogradska premijera zakazana je 22. aprila, na 76-godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša. Filmska priča o stradanju srpske dece u ustaškim logorima NDH tokom Drugog svetskog rata, na koju se čekalo sedam i po decenija, ušla je i u kandidaturu za predstavnika Srbije u trci za najprestižniju nagradu, američki Oskar, koji će biti dodeljen 25. aprila.

Vest da je iza "Dare iz Jasenovca" stao ovaj filmski gigant, Nataša Drakulić dočekala je sa velikim emocijama.

- Mnogo smo srećni zbog te podrške, jer je za nas najvažnije da se ova naša istorijska tragedija vidi što šire i što više. Ako smo sedamdeset pet godina, a 2021. će biti sedamdeset šest, ćutali o zločinima u Jasenovcu, konačno je došlo vreme da svet vidi strašnu istinu koja se tamo dogodila - kaže u razgovoru za "Novosti" Drakulićeva. Direktor kuće 101 Studios, Dejvid Glaser, izuzetan je čovek koga je naša "Dara" oduševila. On je trenutno distributer najnovijeg bioskopskog hita Roberta de Nira The War With Grandpa, i iza sebe ima više od pedeset filmskih i televizijskih naslova. To nas uverava da su i našem filmu otvorena vrata da dotakne srca američke i svetske publike, što nam je bila i najveća ambicija dok smo ga radili. Najvažniji je, ipak, pomen svim žrtvama Jasenovca.

* Majkl Berenbaum, jedan od vodećih stručnjaka za Holokaust, izjavio je nedavno da svet ne zna da su ustaše imale logore za decu u kojima su se dogodili najstrašniji zločini. Koliko je i to adut ovog filma?

- Činjenica da je takav čovek uz nas, već sama po sebi govori dovoljno - Berenbaum je ne samo saradnik i savetnik na scenariju, već i izvršni producent našeg filma. Ime ovog rabina, profesora, pisca, saradnika Stivena Spilberga, humaniste, ali pre svega borca za istinu o Holokaustu, donosi legitimitet našoj priči. Lično, kao nekog ko je potekao sa tog podneblja, veoma me deprimira svako manipulisanje brojem žrtva, pogotovu sa hrvatske strane. Svaka žrtva, posebno svako dete, način na koji je ubijeno i umrlo, dovoljno govori o monstruoznosti ustaškog režima. Podrška Barenbaua i njegova misija, ovom filmu apsolutno otvaraju vrata da svet sa poverenjem prvi put vidi i čuje istinu o stradanju našeg naroda. Žalosno je, naravno, da svet do danas ne zna za te zločine, a još je žalosnije što ni mi u nekadašnjoj Jugoslaviji nismo znali pravu istinu i tačne brojke o tome koliko je Srba i srpske dece stradalo i izgubljeno.

* Šta je najveća snaga ovog filma za američku i svetsku publiku?

- Mislim da adut ovom filmu daje upravo sama ta vizura deteta koju smo izabrali, da kroz nju govorimo o zločinima. "Dara iz Jasenovca" prati sudbinu desetogodišnje devojčice kojoj pred očima ubijaju majku i starijeg brata. O sudbini oca ne zna ništa, i ima samo jednu misiju - da sačuva život mlađeg brata, bebe zapravo. Naša Dara će napraviti nadljudski napor za preživljavanjem, kakav se stvara u najstrašnijim okolnostima, za koji svaki čovek na planeti koji ima srce može da se veže. Vizura naše priče samo je na prvi pogled slična onome što je Roberto Benjini uradio u svom filmu "Život je lep", s tim što mi kroz taj ratni užas idemo direktno; junakinja našeg filma traži način da se i u tom užasu bori za opstanak. A gde mu je kraj, i kako će on izgledati - ako kraja može biti, ona ne ume ni da nasluti. Lično, sve što sam znala o Jasenovcu i kroz stradanje moje porodice, apsolutno sam utkala u ovaj scenario, a dala sam svoju krv, srce i dušu, kao i svi drugi članovi ekipe koji su radili na filmu.

* Da li će svet danas prepoznati Jasenovac kao "srpski Aušvic"?

- Naša "Dara" je autentično, bolno i veoma snažno svedočanstvo o Jasenovcu, Staroj Gradiški i ostalim logorima za Srbe. U filmu se pojavljuju likovi ustaških oficira i zločinaca o kojima postoje mnogobrojni istorijski dokumenti, kao što su Vjekoslav Maks Luburić koji je posle oslobođenja pobegao u Španiju, Ante Vrban, koji je na suđenju 1948. priznao da je srpsku decu trovao ciklonom, zbog čega je streljan, Ljubo Miloš, koji je zbog svojih zločina takođe streljan. Tu su i Miroslav Filipović Majstorović, koji je zbog svojih krvoločnih zločina imao nadimak "fra Sotona", Dinko Šakić i njegova supruga Nada Šakić, sestra Maksa Luburića, koji su posle oslobođenja pobegli u Argentinu. Dovoljno je da bilo koji gledalac našeg filma u svetu ukuca ova imena na Guglu i da se uveri da je Jasenovac po svemu bio Aušvic Balkana.

* S druge strane, postoji i strašna tendencija u svetu da se zločini nad Srbima koji su se desili devedesetih godina čak smatraju opravdanim. Koliko će ovaj film uticati na gledaoce u inostranstvu da drugačije sagledaju naš narod?

- Nažalost. Bila sam svedok ratnih događaja u Krajini, i još uvek mi niko nije objasnio kako je general Ante Gotovina pušten iz Haga. Šta, nije navodno znao da mu vojska i nakon "Oluje" ubija Srbe civile, kao ni za sve užasne masakre tokom samog rata? Jesu li ti preostali i nemoćni civili opravdan zločin? Zato je još sramniji film "General" Antona Vrdoljaka, u kome se radi upravo to, marketinški se briše zločin, a on se predstavlja kao heroj. Zbog toga je pred "Darom iz Jasenovca" velika misija, da ljudi širom sveta konačno saznaju istinu, tragediju srpske dece i te stravične događaje koji su prethodili devedesetim godinama. U tom smislu, jako sam zahvalna i ponosna što imamo "pokroviteljstvo" Universal Pictures. On joj daje i tu vrstu akreditiva da američka, a onda i svetska publika sa većom pažnjom i ozbiljnošću gleda naš film.