UMESTO KOLOSEKA, 13 VEKOVA: "Novosti" otkrivaju - Evo kako ća da izgleda Istorijski muzej u bivšoj Glavnoj železničkoj stanici u Beograduu
ZAHVALjUJUĆI tome što je predsednik Aleksandar Vučić prepoznao značaj i potencijale Istorijskog muzeja Srbije, ali i podršci predsednice Vlade Ane Brnabić i velikom angažmanu ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, koja je zajedno sa nama dosanjala da ova institucija dobije svoju identitetsku kuću, zdanje nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, postaće naša nova adresa.
Ovo, za "Novosti", ističe direktorka dr Dušica Bojić, jutro nakon što je ova vest obradovala publiku, poštovaoce i zaposlene u IMS.
- Neophodno je adekvatno preurediti zgradu u muzejski prostor, kako bi IMS, kao muzej kompleksnog tipa tu mogao da izloži stalnu postavku "Srbija od 7. do 20. veka" - objašnjava sagovornica dodajući da bi to podrazumevalo savremeno i multifunkcionalno projektovanje zgrade koja će udomiti njihove 24 zbirke, 5 fondova i oko 40.000 predmeta.
Železnička stanica koja je i sama spomenik kulture, podseća Dušica Bojić, sagrađena je 1884. zajedno sa železničkim mostom, čime je Kneževina, a potom Kraljevina Srbija sprovela jednu od odredaba Berlinskog kongresa:
- Prugom je preko Srbije bržim i modernijim putem trebalo da se stigne do Istanbula i Bliskog istoka - ističe direktorka IMS, napominjući da ovo zdanje ima dovoljno prostora u koji se mogu smestiti svi kustosi, direktor, računovodstvo, sekretarijat, dokumentacija, biblioteka, konzervatorska, preparatorska radionica, foto-laboratorija, depo, kafe-kuhinja, tehničari...
Posle skoro 57 godina postojanja ustanova trenutno raspoređena na tri lokacije, prvi put će biti pod istim krovom, ali imati i priliku da proširi stručne delatnosti i otvoriti nove službe.
- Zgrada čija ukupna površina je oko 7.300 kvadratnih metara, uz 3.000 kvadrata podrumskih prostorija, idealan je prostor za predstavljanje celokupne srpske istorije do polovine 20. veka - smatra direktorka nacionalne kuće koja će uz s6
DINASTIČKI KOLAČI
PORED suvenirnice, u budućem IMS postojaće i kafeterija sa posebnim asortimanom dinastičkih kolača, otkriva Dušica Bojić:
- Biće tu i omiljenih napitaka, od kafa, preko likera, rakije, vina, ali i salveta, kutijica za cigarete, slanika, šoljica za kafu, sa vladarskim likovima ili slikama određenih istorijskih događaja.
Kada se završi renoviranje i uređenje, što podrazumeva urađen centralni sistem za ventilaciju, sistem grejanja, vodovod i kanalizaciju i ostale građevinske radove, u prizemlju će se nalaziti galerija stalne postavke:
- Zgrada ima horizontalnu hodnu liniju što je za istorijsku postavku idealno rešenje - otkriva Bojićeva.- Ulazilo bi se sa leve strane u predvorje sa muzejskom prodavnicom i garderobom, koje bi bile odvojene od izložbenih celina.
Uvodna postavka bi prikazivala kako je prostor sadašnje Srbije izgledao do dolaska Slovena, a činile bi je arheologija, karte, oživljene likovne animacije...
OD KOSOVSKE BITKE DO 1941.
Originalnim artefakatima i kopijama biće oživljena i Kosovska bitka i period posle nje, što uključuje vladavinu Stefana Lazarevića, Brankoviće i Jakšiće, koji su postali osnova ruske kraljevske porodice sa Ivanom Groznim na čelu. Period od skoro 350 godina, naći će se u segmentu "Srbija pod turskom vlašću od 1459. do 1804.", a u stalnu postavku ući će i "Razvoj Novovekovne srpske države Prvi i Drugi srpski ustanak, Karađorđe i Miloš, uzdizanje dinastije Obrenović i Karađorđević", delovi posvećeni balkanskim i Velikom ratu i ulasku Kraljevine Srbije u državu SHS. Biće rekonstruisani i vreme, ljudi i događaji iz međuratnog perioda, zaključno sa 1941.
Sledio bi deo posvećen vladarima od 7. do 12. veka - Višeslavićima, Vlastimirovićima, Vojinovićima. Ovaj period bio bi predstavljen uz originalni pečatnjak kneza Strojimira iz 9. veka (najstariji artefakt vezan za srpski srednji vek), fragmente srpske kancelarije koje su ostavili monasi iz Srbije u manastiru Svete Katarine na Sinajskoj gori, rukopise iz 1000. i 1015. godine, romantičarski urađene portrete vladara, kopije delova odeždi...
- Posebna pažnja će biti posvećena periodu vladavine dinastije Nemanjića - naglašava sagovornica. - Prezentacija ovog perioda prikazaće se u centralnoj i sledećoj prostoriji stanice.
U centralnoj sali biće, uz pomoć modernih tehnologija predstavljen i život Nemanje, kao i Svetog Save, ali i Hilandar. U istom prostoru moći će da se održavaju manji kongresi vezani za srednji vek, uz postavku originalnih predmeta i kopija, otkriva Bojićeva, koja je i rukovodilac autorskog tima stalne postavke, uz tim kustusa MSU.
Za drugi sprat budućeg muzeja u zgradi Železničke stanice, predviđena je galerija značajnih Srba, od Mihaila Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića, do Đorđa Stanojevića, Mileve Marić...