KRASIO GA JE TALENAT ZA ŽIVOT: Prijatelji, kolege, bivši studenti i dalje zatečeni vešću o smrti glumca Ivana Bekjareva

Opraštaju se od njega kolege, prijatelji, bivši studenti, još ne verujući da je čovek takve energije, mladalačkog poleta i entuzijazma mogao da ode "zbrisan" koronom, posle dvadesetak dana borbe s teškom bolešću. Zaljubljenik u glumu, režiju, muziku, sport, poeziju, voditeljski posao, pedagogiju, živeo je i radio ne osvrćući se na godine. U njegovom slučaju 74 bio je samo broj u krštenici.. Njegovi drugari kažu da je umro čovek koji je kao malo ko umeo da živi.

- Sreli smo se prvi put na sceni igrajući u Kinterevom komadu "Nagrada" u JDP, u poslednjoj režiji Bojana Stupice. Bilo je to ravno pre pedeset godina. Taj divni, mladi glumac iz 1970, ostao je mlad sve do svog neočekivanog kraja. Radeći neumorno i sjajno, i u pozorištu, i na filmu, i na TV-u - kaže Rada Đuričin.

- Isto tako, kao profesor je svesrdno podizao generacije mladih glumaca, ali je imao snage i ljubavi i da sa strašću navija za svoju Crvenu zvezdu, da uživa sa svojim prijateljima, da se posveti porodici. Krasio ga je i talenat za život. Bio je od onih koje si uvek voleo da sretneš, s retkim darom da drugog obraduje i usreći....

I kao što je glasio naziv jedne od njegovih monodrama "Smeh, samo smeh", Bekjarev je i u najtežim trenucima pokušavao da nađe razlog za humor. U prvom talasu korone "poverio" nam je da sa svojom drugaricom Cecom Bojković redovno razmenjuje "zezalice" preko "Vajbera" i da tako ulepšavaju dane jedno drugom.

- Mi smo drugari i kolege već pola veka, od kad smo primljeni u JDP. Došli smo tamo kao "Bojanove bebe", zajedno smo i stasavali u tom pozorištu. I posle smo nastavili da se družimo - priča Svetlana Bojković. - Ovo me je veoma pogodilo, još ne mogu da sredim svoje misli. Teško je kad nekog toliko dugo znate, da govorite o njemu u prošlom vremenu.

A juče je to postalo "prošlo vreme"... Igrali smo zajedno u mladosti, posle sam ja otišla iz JDP. Kasnije nas posao nije mnogo spajao, poslednje što smo radili zajedno bilo je pre tri godine - jednu epizodu "Maminih sinova". Ali smo se privatno viđali i družili, on je bio čovek pun života i energije... Razgovarali smo često telefonom dok je bio u bolnici, kada mu je bilo bolje. Jedno vreme je sa suprugom Mikicom zajedno ležao na Infektivnoj. Onda su nju otpustili, a on je ostao. Pogoršalo mu se stanje i stavili su ga na respirator... Izgleda mu je, na kraju, srce otkazalo.

Jedna od onih koja je s popularnim glumcem godinama igrala i drugovala je i Branka Petrić, koja je s velikom tugom primila vest o Ivanovoj smrti.

- Užasno mi je žao, još sam u nekoj neverici. Ivan je uvek bio pun života i snage, tako da kad sam čula da se razboleo, nijednog momenta nisam pomislila da može da se desi da se njegov organizam ne izbori sa time... U pozorštu me za njega vezuje rad na moje dve, možda najdraže predstave. Igrali smo u "Sumraku" u režiji Jeržija Jarockog, na sceni JDP, koja je proglašena predstavom decenije. Bili smo direktni partneri, a on moj prosac na sceni. Velika predstava koju je, na sreću, snimila televizija. Našli smo se kao direktni partneri i u sjajnoj komediji "Velika auto-trka", u režiji Miće Dimitrijevića. Ivan je bio pravi profesionalac. Savršen partner, savršen kolega. Pun nekog razumevanja. Kad bih od njega potražila savet, uvek bi me saslušao. Pričali smo o svemu, pa i odrastanju i vaspitavanju dece. Nekoliko puta sam s Bekimom sedela s njim i njegovom suprugom, osećala sam koliko među njima struji ljubavi. I tako je ostalo do kraja...

Poslednji film koji je snimao bio je u Leskovcu, "Bilo jednom u Srbiji", u režiji Petra Ristovskog. Izašao je iz kadra, poslednji put, i otišao u bolnicu.

- Susret sa Ivanom za mene je bio povratak u detinjstvo. Povratak u spokojno, nedeljno veče kada smo porodično sedeli pred televizorom i pratili antologijske domaće serije, "Bolji život" i "Srećne ljude" - seća se Ristovski. - Ivan Bekjarev obeležio je odrastanje cele moje generacije. Likovi kojima je udahnuo život činiće ga zauvek besmrtnim asom glumačke igre. Njegov Kurčubić, Boško Despotović i mnogi drugi karakteri koje je stvorio su, rekao bih, bili neka vrsta nostalgičnih mitskih likova koje pamtimo po upečatljivim replikama i gestovima kao što je ono Kurčubićevo čuveno opuštanje kragne svaki put kada mu pritisak skače...

Ristovski ističe da ga je, lično, tek nedavno upoznao, na glumačkoj probi za film "Bilo jednom u Srbiji":

- Srećan sam što sam imao priliku da sarađujem sa takvim čovekom i što smo uspeli da zajedno iskreiramo još jednu ulogu po kojoj će, nadam se, ostati upamćen. On se pojavljuje u mom filmu kao čuveni gradonačelnik Leskovca Mihajlo Babamilkić Miče, ili kako su ga zbog svoje brižnosti i odgovornosti sugrađani zvali - "tatko na narod". Ozbiljnog političara, pokretača leskovačkog društva, odigrao je baš onako kako smo se dogovorili - strastveno i sa dozom finog humora koji je obeležio njegovu glumačku karijeru. Ivane, neka ti je večna slava i hvala.

S rediteljem Jugom Radivojevićem glumački je sarađivao samo u filmu "Vratiće se Zone", ali kao zaljubljenik u sport (počasni član FK Crvena zvezda, član UO i košarkaškog i fudbalskog tima), išao je često s mlađim kolegom na utakmice:

- Bio je džentlmen, veliki zaljubljenik u svoj posao i sport. Imali smo mnogo zajedničkih tema. Veoma mi je žao što je otišao, pogotovo u ovakvim vremenima. Njegova smrt je veliko iznenađenje za sve. Mislili smo da se od korone ne umire tako brzo, ali nas stvarnost demantuje iz dana u dan... Često smo išli, pre svega na košarkaške utakmice - kaže Radivojević, koji je i sam član Uprave Crvene zvezde.

- Skupa smo sedeli, komentarisali, čak zajedno i putovali. Kao veliki zaljubljenik, pre nekoliko godina bio je i predsednik ženskog fudbalskog kluba Crvena zvezda. Prosto se čovek pitao kad je sve uspevao da sinhronizuje. Ali, nikada nije propuštao nijednu utakmicu - ni fudbalsku, ni košarkašku.

Iva Štrljić, bivša studentkinja Ivana Bekjareva, kaže da je njen profesor bio vrhunski poznavalac svog posla, veliki glumac:

- Ali, ono što je još važnije - veliki čovek. Voleo je svoje studente, brinuo o nama, bio naš najsnažniji navijač, onaj koji najglasnije aplaudira na svim našim premijerama. Bio nam je prijatelj, neko kome smo mogli da se poverimo. Uvek spreman za savet. Nije propuštao naše važne datume, rođendane, proslave. Uvek je bio tu za nas i biće, zato što oni koje smo voleli nikad ne odlaze.

Iza Ivana Bekjareva ostali su supruga Mikica i sin Vanja. Komemoracija poznatom glumcu biće u JDP, a tačan termin znaće se naknadno.