DNEVNIK ZABLUDA: Kome smeta šuma na trgu?

Uporedo sa radovima u enterijeru užurbano se radi na uređenju prilaznog trga. Ali, iako velelepni hram izaziva opšte divljenje, povodom izrade trga mišljenja su podeljena. Da su u urbanističkom rešenju učinjene neoprostive greške ukazalo je strukovno udruženje Asocijacija srpskih arhitekata, a isti stav deli udruženje građana Vračar zona 3.1, stanovnika ove prestižne lokacije.

U nedavnom intervjuu listu "Politika" koautor projekta trga akademik Branislav Mitrović izjavio je "da ga kritike ne iznenađuju, ali da veruje u projekat i da su on i Dejan Miljković radili najbolje što mogu".

Osnova kritike Asocijacije srpskih arhitekata je neprimerenost novog projekta trga sa dominirajućom, nespretno projektovanom "šumom", čime je duhovno sedište pretvoreno u profani prostor gradskog parka, duboko degradirajući njegov istorijski, simbolički i društveni karakter.

A značaj i težina kritike leži u činjenicama da je ovo strukovno udruženje preko svojih predstavnika vodilo projekat Spomen-hrama Svetog Save u četvorogodišnjem periodu, od 2011. do 2015. Štaviše, ono je 2015. iniciralo i sprovelo javni anonimni konkurs za urbanističko rešenje Svetosavskog platoa, na koji su pristigle desetine radova, a odabrano funkcionalno i estetski najprikladnije rešenje autorskog tima arhitekte Marija Jobsta. Održana je i javna rasprava, a pristigli radovi predstavljeni su na izložbi.

Otvoreno pismo kritike najnovijeg projekta trga sa šumom koje je objavilo ovo udruženje na internetu potpisalo je čak jedanaest najpoznatijih srpskih arhitekata, među kojima i četiri univerzitetska profesora dvojice autora "šume na trgu". U podršci pismu pridružilo im se više od 30.000 istomišljenika, predstavnika struke.

Ali, koje opasnosti po prostor oko Hrama nosi realizacija novog urbanističkog rešenja?

Projekat najznačajnijeg nacionalnog trga izradila su dvojica autora na neposredni poziv zainteresovanog vlasnika dela ovog zemljišta, uz isključenje strukovnih institucija, bez javnog konkursa, javne rasprave i ankete građana. Ovo nametnuto rešenje ne bavi se funkcionalnim problemima saobraćaja, vernika i turista, snabdevanjem, zanemaruje likovni karakter trga stavljajući Hram u pozadinu "koncepta šume".

Ali, dok je pažnja javnosti zaokupljena "šumom na trgu", promiče druga, skrivena urbanistička opasnost. To je u projektu diskretno, konturama naznačen građevinski objekat koji autori predviđaju da bude podignut na površini današnjeg trga, njegovom celom dužinom. Lako je zaključiti da se radi o objektu neizvesnog sadržaja, a jasno je da ovaj prostor za to nije dovoljan ni prikladan, što će dovesti do gradnje u visinu i uništenja najvrednijeg trga prestonice.