UMESTO SLIKA - MODNA KUĆA?! Enigmatična sudbina fondacije Petra Omčikusa i Kosare Boškan u Mihizovoj ulici na Dorćolu
NESLAVNI epilog četrdesetogodišnjeg prijateljsko-poslovnog odnosa Kosare Bokšan (1925-2009) i Petra Omčikusa (1926- 2019) sa Nediljkom Farčićem, nije samo sudski spor, u kome je nedavno kolekcionar prvostepeno oslobođen od krivice za utaju dela našeg akademika, već i enigma koja je obavila sudbinu fondacije slavnih slikara.
U izjavama svedoka, tokom suđenja, često se pominjao upravo legat, otvoren dve godine posle Kosine smrti, izložbom njenih radova u namenski kupljenoj galeriji, u Mihizovoj ulici 11, u Beogradu, na Dorćolu.
Fondaciju je Omčikus, sa namerom da postane okupljalište mladih stvaralaca, tada na upravljanje poverio Farčiću, ali kada su se njihovi odnosi pogoršali 2012, posle izložbe portreta u Galeriji SANU, a uz zapisnik o primopredaji, slikaru je u junu mesecu te godine vraćeno "168 slika, tri tapiserije i jedan gips", uz ključeve od prostorija i depoa. To se, između ostalog, nalazi i u obrazloženju presude, koja se na više od četrdeset stranica, može čitati i kao napeto štivo, puno obrta i međusobnih optužbi, posebno između Farčića i slikareve druge supruge Meri.
Naime, kako je na sudu iznela Farčićeva supruga, koja je učestvovala u upravljanju fondacijom, sa Omčikusom su zaključena "dva ugovora o doživotnom izdržavanju, a u cilju da se njegova dela ostave kulturi, jer je imao i vanbračnu ćerku". Jedan ugovor se odnosio na kuću na moru (u Veloj Luci, na Korčuli), koja je trebalo da se proda nakon njegove smrti, da bi se od toga izdržavala fondacija, i drugi koji se odnosi na prostor u Mihizovoj. Prema njemu je trebalo da vlasnici tog prostora postanu Nediljko i Omčikusova kći, koja je u to vreme, prema testamentu, bila označena i kao naslednica stana u Zemunu.
NESTALE TRI SLIKE?
DA su kod okrivljenog Farčića bile slike koje su sigurno njegovo vlasništvo, posvedočio je i jedan od naših uglednijih kolekcionara, koji se našao u UO fondacije, nakon što je njeno upravljanje vraćeno Omčikusu. On je potvrdio da je bio prisutan, juna 2012. prilikom primopredaje, ali da nije želeo da preuzme odgovornost i ključeve, što se ispostavilo dobro, jer su tri slike nestale, kada je Omčikusova supruga "dala ključeve nekom galeristi".
U svom iskazu, Omčikusova druga supruga, iznela je da se Farčić i njegova porodica nisu, uprkos ugovoru o doživotnom izdržavanju, dobro starali o obolelom slikaru, a svedočila je i advokatica koja je slikaru vratila upravljanje fondacijom:
- Po Petrovoj želji izmenila sam statut, a tada su smenjeni direktor i članovi UO i postavljeni novi, što je registrovano u APR-u - iznela je pravna savetnica, koja je postala nova direktorka fondacije, dodajući kako joj je bilo vrlo upečatljivio što Petar nije imao nijedan dokument i papir u vezi sa fondacijom, niti o svom vlasništvu nad stanom u Zemunu, ni poslovnom prostoru u Mihizovoj, ni podatak u kojoj banci prima penziju...
- Petar je pokušao da od Farčića dobije te podatke, ali mu se Nediljko nije javljao, pa sam od državnih organa tražila i dobila podatke o računu i imovini.
Potom su raskinuti i ugovori o doživotnom izdržavanju sa Farčićem. On je, pred tužilaštvom, godinu dana pre Omčikusove smrti, procenio da je ukupna vrednost legata, kuće u Veloj Luci i slikareve imovine u Parizu oko 800.000 evra. Kako je rekao, trudio se da se ta imovina sačuva, međutim, u tom momentu su nekretnine u Francuskoj i Hrvatskoj već bile prodate. Dve godine pre toga, izjavio je kako je druga Omčikusova supruga dobila šta je htela: "kuću na moru koja vredi 300.000 evra, stan u Parizu koji hoće da prebaci na sebe".
Prema tvrdnji jednog od svedoka, dugogodišnje prijateljice para Bokšan-Omčikus, njihovog legata više nema: "umesto izložbe slika i mesta gde se okupljaju umetnici, prodaje se veš". Kako su se juče "Novosti" uverile, na zgradi u Mihizovoj 11, još stoji tabla fondacije, ali je u prostorijama jedna modna kuća?!