RISTO VASILEVSKI - RIZNICA VREMENA: Najveća mudrost je svemu naći mesto, a najveća umetnost - svemu naći pravo mesto

Ako se tako nastavi, ne zna se da li će sve(t) nastaviti svoju evoluciju ili će je brzo okončati. A onda, ako nešto ponovo krene od početka, moraće opet da krene od svog praoblika. I pitanje je da li će tada čovek ovakav kakav jeste uopšte uspeti da pronađe svoj izgubljeni praoblik i prave niti svoje prirode, ili će, tokom svoje nove evolucije morati da prolazi kroz evoluciju nekog novog majmuna od kojeg nikada neće postati čovek.

*

Vrh vremenskih lestvi je nedostižan. Jer kad bi bio dostižan, on bi možda zadirao u dimenziju koja je izvan vremena.

*

Obruč, koji opasuje krug poznatog, stalno vibrira i pod stalnim unutrašnjim i spoljnim pritiskom stalno menja oblik. Jer poznato stalno nastoji da se proširi na račun nepoznatog, a nepoznato spolja pritiska da postane deo poznatog.

*

Najveća mudrost je svemu naći mesto. A najveća umetnost - svemu naći pravo mesto.

*

Onaj ko hoće da objasni suštinu svega, mora da stigne do preteče svega, stekne veštine i moć Boga, odgonetne svekoliku raznovrsnost i, uprkos njoj, gotovo potpunu usaglašenost svega onoga što je čini, shvati međuzavisnost materija i oblika, i prođe kroz iskustvo svega živog - do poslednjeg čoveka. Dakle, i da pristane da on bude taj poslednji čovek!

*

Ne postoji princip koji svako može da prilagođava sebi, i prema drugima ga primenjuje samo na svoj način.

*

Poruke predaka najbolje se mogu pročitati u svojim genima. Ali, čim prođe duže vreme, te poruke toliko izblede i izmene smisao da ih ni oni koji su ih iza sebe ostavili ne mogu razumeti na pravi način.

*

Vreme je jedna vrsta knjige - postoje stranice koje treba čitati, i stranice koje treba popunjavati vlastitim životom. I uvek imati na umu da su i jedne i druge nepotpune i nedorečene!

*

Sadašnjost je vremenski okean iz kojeg se prošlost izliva, a u kog se budućnost uliva. Od toga koliko se i šta iz njega izliva i koliko se i šta u njega uliva zavisi šta će se događati s njegovom pučinom, plimom i osekom, a najviše na njegovim obalama.

*

Sve što se dogodilo pohranjeno je u Riznici Vremena, ali se njen pravi ključ nalazi u rukama nekoga koji će tek doći. To mora svakog da ispuni radošću, ali i odgovornošću za sve što čini u životu.

*

Leteti vlastitim krilima je osvajanje vlastite slobode. Leteti mislima je toj slobodi dati nepojamni prostor. Sanjati u tom prostoru znači izbrisati sve njegove granice i stvoriti carstvo koje je samo vaše i jedinstveno, pa i kada ga java s prvim buđenjem izbriše. A reči, ma koliko moćne, nemaju snagu da na pravi način opišu ono što je nosilo ta krila i misli, slike bez granica, lepotu carstva koje u stvarnosti nikada neće postojati. I to možda samo zato što racionalnost nalaže da vrednost realnog života ne treba podređivati onom snevanom i imaginarnom, koji se uvek čini boljim i lepšim!

*

Neki ljudi koje samo jednom sretnemo, ili o kojima smo samo čuli, mogu nam biti nezaobilazni znaci za objašnjavanje mnogih stvari koje nam se događaju u životu. Mnogo više nego neki spomenici na nekim trgovima i likovi u nekim udžbenicima kojima neki hoće da nas zavedu.

*

Dani su prozorčići kroz koje se vide delići spoljnjeg sveta, koji sa onim unutrašnjim čine jedinstvenu celinu ma kako to gledano spolja izgledalo.

*

Možda je najveća greška što se svako ponaša kako se u određenom trenutku oseća, ne vodeći računa šta će već sledećeg trenutka o tome misliti!

*

Naša planeta je jedino mesto za život, ali i jedino mesto na kome se sahranjuje sve živo. Dakle sve ono što nikada neće saznati, da li i gde počiva ono što se zvalo njegova duša!

*

Čak i seme koje neko slučajno baci, nikne i da plod. Ne u inat onome koji ga je slučajno bacio, nego da bi održalo vrstu i nastavilo prirodni proces svog stalnog obnavljanja!

(Iz rukopisne knjige "Ključaonica")