DNEVNIK ZABLUDA: Apokalipsa danas
I pored desetina megalomanskih trgovačkih kompleksa izgrađenih proteklih godina u našoj prestonici, Beograd je dobio još jedan, najveći tržni centar u regionu. U novoj Galeriji "Belgrejd" površine 300.000 kvadratnih metara Beograđani će moći da kupuju robu svetskih brendova, osete čari "šopinga u Parizu", zadovoljstva "jutarnje kafe u Milanu" i "večernjeg izlaska u Njujorku".
Plan Pariza - pametnog grada 2050, arhitekta Vensan Kalebo / Foto printskrin
Uprkos mračnim prognozama pogoršanja pandemije virusa korona koja će masovna okupljanja stanovništva učiniti prošlošću, i svetskom trendu zatvaranja mamutskih šoping-centara zbog konkurencije nastale na internetu, neutemeljena očekivanja od novog mesta sretanja Beograđana su velika. Ali, kakva je budućnost urbanih prostora projektovanih za boravak velikog broja ljudi i kakve nas iznenađujuće promene očekuju u bliskoj budućnosti?
Prema brojnim pokazateljima, čovečanstvo se danas nalazi pred najvećom kataklizmom u istoriji. Dok kovid 19 uzima danak, neki svetski političari već najavljuju mogućnost novih ratova u kojima će harati veštački stvoreni virusi.
I bez pandemija, zagađenje planete vodi njenom umiranju, a povećana emisija ugljen-dioksida odavno nije samo posledica prljave tehnologije, već i "čiste" - interneta i mobilne telefonije, kojih čovečanstvo nema nameru da se odrekne, već naprotiv, intenzivira ih.
Globalno otopljavanje, deforestacija, požari, iscrpljivanje vode, nafte i drugih resursa, nuklearna pretnja, već u narednim decenijama će da nas bace u ambis apokalipse u kojoj će nestati većina živog sveta na zemlji. Paradoksalno, neće preživeti najbogatiji, već oni koji se na vreme odreknu blagodeti koje nam donosi svetski "napredak".
Na planu urbanizma i arhitekture, danas smo svedoci frapantnih migracija živih bića sa prostora koji ubrzano postaju pustinje, u potrazi za retkim zelenim oazama. Sve veći deo stanovništva seli se iz gradova u sela. Starosedeoci evropskih prestonica napuštaju maligni život na asfaltu i vraćaju se prirodi, životu na farmama, daleko od zagađenja, buke i izloženosti virusima.
Opustela urbana jezgra preotimaju milioni pridošlica iz područja Afrike i Bliskog istoka razorenih nemaštinom, sušom i ratovima, zauzimajući teritorije razvijenih evropskih megapolisa.
Ove godine je prodaja vikend-kuća u Srbiji udesetostručena, jer su mnogi spas iz nezdravih gradova potražili u selima. Ali, još uvek nismo naučili lekciju čovekovog opstanka u zajedništvu sa prirodom. Da li su savremena urbanistička erozija i migracije na selo dovoljno snažan podsticaj da se posvetimo pravilnom razumevanju problema urbanizacije i napokon pokušamo da od gradova načinimo iole prihvatljiva mesta za život?
Bojim se da će nas bliska budućnost žestoko pogoditi, nanevši nam neizmerljivu štetu nastalu usled naših urbanističkih zabluda i slepe želje za nekontrolisanim ekonomskim napretkom - po svaku cenu.