KNJIŽEVNA KRITIKA - METAFIZIČKO UCELOVLJENJE POEZIJE: Miroslav Aleksić, "Arapski kapričo"

Ona nam kazuje o tome kako nepatvoreno vreme obeležava sva božja bića - jer ona su deo vremenskog okeana - a taj okean istovremeno je sadržan u njima. Na toj povezanosti počiva svet, ne postoji ništa van toga. Otuda, valjda, proističe i jednostavnost kao najtačnija formula bivanja, što uviđamo u prizorima iz svakodnevice, ali i u tekovinama kulture kojima odiše poezija ovog pesnika.

Ta jednostavnost nužno je pak u dosluhu s relaksiranošću - koja nema ništa s podeljcima na satu, kao ni s tim što su danima data imena. Dakle, klepsidra, skazaljke i brojevi na ciferblatu, imenovani dani, u suprotnosti su sa suštinom bivanja. Oni drže ljude u ropstvu, koji u groznici da ispune sve - što se može kupiti i potrošiti, a istinski se ne može imati - vreme ne ispunjavaju sobom, kao ni blaženim mislima o sebi i bližnjima, već, kako se u pesmi po kojoj zbirka nosi naziv kaže, nagle da dosegnu smrtnu uru kao trkač što isturenim grudima meko dotakne svilenu vrpcu na ciljnoj liniji.

U toj "pobedi" zapravo je najveći poraz čoveka koji tek tada poželi da makar još toliko gleda u vedar dan i još toliko nekog da voli, koliko traje Taregin Arapski kapričo.
O svemu tome, u izdeljenosti vremena, većina ljudi ne zna ništa. O tome znaju oni koji su, najčešće duboko koncentrisani na jednu tačku, na dubinu koja je istovremeno i put nagore, koji su, ne odlazeći nikuda, poput ribara koji nikada nisu bili na najbližem ostrvu ili pak poput staraca koji se nikada nisu popeli na vrh planine koju svakog dana gledaju dok se umivaju pred kućom, spoznali vremensku celovitost, zbog koje su relaksirani. Tu relaksiranost - prirodno - sadrži i lirski subjekt ove zbirke, dok se njoj čitaoci dobrovoljno uče.

Poslednji pokušaj, bar u ovoj zbirci, da ih lirski subjekt tome nauči jeste pesma Poslednje dete. On svedoči i o onome što će doći - jer je u svojoj relaksiranosti prozorljiv.

U ovoj knjizi sa blagošću i ljubavlju pesnik je u jednom ciklusu pisao o onima koji su ispunili vreme, čije je delo prah za pozlatu, koji su pozlatili našu kulturnu tradiciju, koji nas utvrđuju u našem nacionalnom identitetu.

U naslovnoj pesmi tog ciklusa nalazi se svojevrsna pohvala Jefimiji. Ona je u vrednosnom i svakom drugom smislu poput njene Pohvale knezu Lazaru. Pesmi Jagorčevina u snegu (umesto dobrodošlice 166. listu Miroslavljevog jevanđelja) pohvala je Grigoriju Dijaku, Miroslavljevom jevanđelju i monasima koji su, kako se u pesmi kaže: ...u molitvama/i na poslušanjima,/nezainteresovani za vreme,/koje je teklo pored njih,/čekali predznake Drugog Dolaska... Pesma Gluvo glamočko pohvala je polubogu Gavrilu Principu, njegovim principima i višim zakonima upisanim u celovitost vremena o kojima je Gavrilo znao sve, dok je pohvala velikom piscu i tribunu Petru Kočiću pesma Kralj. Pesma Strelčev strah od penala posveta je delu i čovečnosti Petera Handkea i spomen na četrnaestoricu žetelaca iz Starog Gackog, masakriranih pre dvadeset i jednu godinu. Neimenovanje počinilaca te strahote, njihovo nekažnjavanje, svedočanstvo je da se svet - onaj u kom čovek ne poznaje drugog čoveka, u kom niko ni pred kim ne svlači svoju kožu - ucelovljuje u svom zločinu.

U zbirci Miroslava Aleksića Arapski kapričo vidimo kako o značaju pesničke reči svedoči i osećanje lirskog subjekta da dan ima smisla ako je u njemu nastala pesma. Nakon čitanja ove knjige slobodni smo da autoru i poručimo - Smislen je svaki tvoj dan, pesniče, imenovan naslovima koje sadrži ova zbirka ucelovljena u vremenu - bez skazaljki i brojeva.