ČITANJE JE BOGAĆENJE: LJubivoje Ršumović otvara danas onlajn kamp za mlade pesnike
AKADEMIJA "Saradnici Sunca", Fondacija "Ršum" i Dečji kulturni centar Beograd u ponedeljak otvaraju onlajn vrata mladim i talentovanim pesnicima iz cele Srbije. Reč je o drugom stvaralačkom kampu čiji će učesnici biti oni koji su se već istakli na velikim literarnim festivalima, a sada će dobiti priliku da razgovaraju o poeziji, ali i na kreativnim radionicama (sve do 6. novembra) učiti kako treba kazivati stihove, negovati jezik i kulturu govora.
Foto Promo
Prve nedelje Akademiju vodi Ljubivoje Ršumović, dok će mu društvo praviti Uroš Petrović, Branko Stevanović, Matija Bećković, Tode Nikoletić, Violeta Jović i Vlasta Cenić. Naredne sedmice, radionica je rezervisana za glumicu Borku Tomović.
- Prošle godine desetoro mladih ljudi u Ljubišu, na Zlatiboru, ne samo da su slušali naše savete i mišljenja, nego i Zlatiborce kako govore. Vodili smo ih svuda, u šumu, u ribnjake, na vodopad, u Sirogojno - objašnjava Ršumović. - Naravno, nevolja koja nas je naterala da igramo u ovom "maskenbalu" menja i nas i način na koji ćemo komunicirati s tim mladim ljudima.
Prijavljeno je jedanaest polaznika i oni će od danas, u 11 sati, biti na onlajn vezi. Kako održati s njima onu neposrednost koju je tako lepo i lako bilo ostvariti u Ljubišu?
- Ja bih imao jednu jeretičku poruku: da oni slušaju šta im pričamo, kao što slušaju šta im majka i otac govore, ali da ipak sami donose odluke da li će da pišu poeziju, drame, odnosno da li će uopšte da se bave ovim stvaralaštvom. "Opasno" je nemati tu vrstu odluke u uzrastu između trinaest i šesnaest godina. Već u tom dobu mladi ljudi treba da znaju šta hoće i šta bi u životu želeli da rade. Naravno, na nama je da ih ubedimo da je čitanje knjiga jedna vrsta bogaćenja duha. Nije čoveku dato samo da bogati svoje telo, imanje, bankovni račun. Mnogo je važnije bogatiti duh, a tu će prvenstveno, i najbolje, da im pomognu knjige.
Da takvih ima i među mladim generacijama, govori činjenica da su se javili u jedan nesvakidašnji kamp. U njemu neće zateći "čika pesnike" nego drugare koji imaju čemu da ih nauče:
- Ja sam za ovo onlajn maskiranje smislio reč "maskenbal" i pristao da igram u njemu.
LOKALNI AKCENAT
NA pitanje kako se on kao mladi pesnik oslobodio lokalnog, zlatiborskog govora, odgovara:
- Još knjigom "Sjaj na pragu" (1982) odužio se tom hercegovačko-erskom govoru. Ceo sonetni venac napisao sam u formi poslovica, ijekavski. Onako kako su roditelji mene i brata učili. Kad su želeli da nešto ozbiljno shvatimo, onda su to "stavljali" u poslovicu. Ali, i dalje mi je ostao zatiborski izgovor, po kome me čim se javim na telefon prepoznaju.