VALJEVO NE ZABORAVLJA GLIŠIĆA: Književni klub u gradu na Kolubari planira da obnovi tradiciju dodeljivanja nagrade sa imenom velikog pisca
SPOMEN-dom posvećen Milovanu Glišiću (1847-1908), jednom od najvećih srpskih pisaca, začetniku realistične pripovetke, koji je pisao narodnim jezikom, opisujući život i prepoznajući muke ljudi i seljaka svog doba, u njegovom rodnom Valjevu potpuno je napušten i zapušten, a na mestu gde mu je bila kuća sada su šuma i šiblje.
Milovan Glišić rođen je u Gradcu / Foto B. Puzović
U Valjevu jedna ulica i osnovna škola nose njegovo ime, a podignut mu je i spomenik. Nekada je postojala književna nagrada "Milovan Glišić", pa je ukinuta, a Književni klub Valjevo nastoji da ponovo uspostavi tradiciju dodeljivanja ove nagrade.
Spomenik piscu podignut je na izlazu iz Valjeva prema Užicu, neposredno pored reke Gradac. Delo vajara Miodraga Živkovića od belog mermera, visoko je tri metra. U Gradcu, predgrađu Valjeva, gde je 19. januara 1847. godine rođen Milovan Glišić, sa leve strane Užičke ulice, iznad sadašnjeg kružnog toka, nekadašnja kafana svojevremeno je bila pretvorena u Spomen-dom. O njemu se, prvo, starala Mesna zajednica Gradac, a potom je briga preneta na Matičnu biblioteku "Ljubomir Nenadović". Već dugo, međutim, na vratima spomen-doma je katanac, zgrada je oronula...
- Važnost Glišićevog lika i dela za nacionalnu kulturu, ali i činjenica da su nagrade značajne za održavanje vitalnosti književne scene, osnovni su razlozi zašto pokrećemo inicijativu da ponovo bude dodeljivano priznanje koja nosi ime ovog značajnog pisca - kaže glavni i odgovorni urednik Književnog kluba Valjevo, Zoran Mujbegović. - Naročito zbog toga što već dugo živimo u vremenu u kom se teži da se različiti formati komercijalne književnosti svrstaju u umetnost.
Na Bogojavljenje, na dan kada je pre 170 godina u Gradcu rođen Milovan Glišić, Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović" organizovala je u Muzeju valjevskih književnih velikana književno veče posvećeno velikom pripovedaču, dramaturgu i prevodiocu. Bio je to uvod u nekoliko manifestacija kojima je Biblioteka 2017. obeležila vredan jubilej srpske kulture.
- Humor i fantastika značajne su osobenosti Glišićevog književnog dela kojima je privukao i još i danas privlači čitalačku publiku - rekao je na toj književnoj večeri dr Dušan Ivanić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. - Glišićev humor, onaj valjevski, zna se kakva je njegova priroda, možda se ponajbolje može ilustrovati rečju - "podvala". Fantastika Milovana Glišića ostala je živa do danas, veoma je cenjena u našoj književnosti. Bio je jedan od pravih majstora fantastike, nastale baš u vreme realizma.
Glišić je u svom delu "Posle 90 godina" majstorski u književnost uveo Savu Savanovića, vampira koji pohodi vodenice. Po motivima iz ove pripovetke, reditelj Đorđe Kadijević snimio je 1973. televizijski film strave i užasa "Leptirica". Ostavio je Glišić ogroman trag u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu, kao nezamenljivi dramaturg, prevodilac i lektor. Značajan je i njegov angažman u upravi Narodne biblioteke Srbije.
- Mi u Valjevu ne smemo da zaboravimo svoje korene, iako nas na to tera neizdrživ tok globalizacije - ističe Mujbegović. - Žalosna je slika Spomen-doma Milovana Glišića, koji bi pored muzejske vrednosti mogao da služi i za rezidencijalne književne programe i kao jedna od važnih adresa kulturnog života grada.
KOVAČU ODUZETA NAGRADA
MILOVAN Glišić umro je 1. februara 1908. godine u Dubrovniku, gde je i sahranjen. U Valjevu je svojevremeno ustanovljena Nagrada "Milovan Glišić" za zbirku pripovedaka, početkom sedme decenije prošlog veka bila je dodeljena piscu Mirku Kovaču za "Rane Luke Meštrovića", pa mu je godinu dana kasnije oduzeta i više nije dodeljivana.