SLIKARKA NA POLJU ČASTI: "Knjiga o Nadeždi" u izdanju Srpske književne zadruge

Umrla je rano, na polju časti i rodoljublja. Njeno slikarsko delo stoji potpuno zasebno, jedinstveno i neuporedivo. Ono je značajno i preporođajno.

Ovako je o velikoj umetnici još 1938. pisao Branko Popović, jedan od 18 autora zastupljenih u "Knjizi o Nadeždi" koju su priredili Dragan Lakićević i Milo Lompar, a objavila SKZ u "Plavom kolu". Na jučerašnjem predstavljanju Lompar je podsetio da je Nadežda bila iz veoma ugledne porodice, njen otac bio je poznavalac istorije, a bavio se finansijama, a brat Rastko veliki avangardni pisac.

Na talasu modernizma nastalo je njeno impresionističko slikarstvo, rekao je Lompar. U tematskom smislu ona je slikar pejzaža Srbije u njihovoj autentičnoj živosti. Njen odnos prema tradiciji je živ i dinamičan, a sa velikim poletom bavila se kosovskim temama.

Ova knjiga donosi najbolje što je o Nadeždi napisano i to iz pera veoma uglednih autora.

U knjizi su i tekstovi Dimitrija Mitrinovića, Moše S. Pijade, Pjera Križanića, Đorđa Popovića, Momčila Stevanovića, Miodraga Kolarića, Miodraga B. Protića, Lazara Trifunovića, Katarine Ambrozić...

Na promociji je pročitano pismo Milovana Danojlića, predsednika SKZ, povodom smrti književnog kritičara i esejiste Đorđija Vukovića, koji je bio potpredsednik UO Zadruge.

- Đorđija sam upoznao sredinom pedesetih, a zbližili smo se u leto 1968. za vreme studentskih demonstracija. On je tada bio glavni urednik "Studenta", a ja sam se zatekao na mestu urednika Kulturne rubrike "Borbe". Jednodušno smo podržali proteste, on uređivačkom politikom studentskog glasila, a ja na redakcijskom kolegijumu dnevnog lista, što znači, bez odjeka u široj javnosti. Napisao sam, ipak, jedan tekst za koji u "Borbi" dakako nije bilo mesta. Đorđije ga je rado objavio. Potom je došlo što je došlo, pali smo u nemilost. Milosti od vlasti nismo ni očekivali; onu, najlepšu milost, dobili smo od boginje po imenu Sloboda - napisao je Danojlić.