POZORIŠNA KRITIKA - PRED SVITANJE JE NOĆ NAJMRAČNIJA: Filip Grujić: "Pred svitanje (ne pre 4:30 niti posle 5:00)".
U koprodukciji Ateljea 212 i Sterijinog pozorja, u hvale vrednom poduhvatu, da se dramski tekst, nagrađen na Konkursu Sterijinog pozorja, "ne pre 4:30 niti posle 5,00" postavi na scenu, nastala je predstava "Pred svitanje...", o nemogućnosti povratka na staro, jer se sve oko putnika (kroz vreme i prostor) menja u njegovom odsustvu.
"Evrimen", Muškarac (Uroš Jakovljević) se posle deset godina odsustva vraća u majčin dom, zbog Brata (Dejan Dedić), koji je pre godinu dana dobio sina. Tu je i Bratova Žena (Jovana Gavrilović), kao i Muškarčeva i Bratova Majka (Draga Ćirić Živanović). Upoznaćemo, zatim i gospođicu, nazvanu "Ona" ( Ana Mandić), ljubav Muškarca, pred udajom za gazdu berbernice, u kojoj radi. Sve je hladno, otuđeno, impersonalno, emotivno postapokaliptično!
Rediteljka, Anđelka Nikolić, opredelila se za šematizovan prikaz ove fragmentizovane, ispovedne priče, u kojoj nema pravog dramskog konflikta, da bi gledalac mogao da učestvuje, ako se kao drama ne "učita" strast za večitom promenom, bliska ovom vremenu, koja podrazumeva asinhronitet u očekivanjima povratnika u odnosu na stvarni život. Konstatacija Muškarca da se sve promenilo, ponovna veza sa bivšom ljubavi, ispovest Žene o tome da je pre samo dve godine imala poverenje svih, a sad ga nema, a ima muža i dete (i ne može više da vrši nuždu svuda, gde joj se prohte)(!), lament Brata da mu sad ime piše na hotelskoj uniformi, a moglo je da piše u novinama, Majke da se deca vraćaju u roditeljski život kao strani ljudi, sve je tačno u iskazu, ali u pozorištu se čini nedovoljnim, da bi se postigla umetnička istina...Konstatacije aktera predstave "Pred svitanje" su istiniti, prepoznatljivi, ali ne proizvode dovoljno složene asocijacije, ne postaju umetnička istina, da bi stvorili upečatljivu pozorišnu predstavu.
Učesnici u ispričanom događaju, vrlo malo u dijalogu, likovi ove predstave su robotizovani, obezljuđeni, voljom pisca i rediteljke. Samo dečja kolica (neadekvatna, jer su za novorođenče, a dete, koje se ne pojavljuje, ima godinu dana) unose neku emociju u ovu hladnu, ispovednu scensku prozu.
Postavljena kao predstava na Maloj sceni Ateljea 212, predstava "Pred svitanje" je opremljena jednostavnim dekorom (scena i kostim Olge Mrđenović), a aktivan učesnik otuđenja je zanimljiva muzika Srđana Markovića.