''BUHINA'' BAJKA O OBNOVI ČEKA SREĆAN KRAJ: Sedam decenija našeg najstarijeg pozorišta za decu stalno među strance slavljeničke monografije

Zapisala je legendarna Donka Špiček (1933-2016), nekadašnji operativni direktor dečjeg pozorišta sa Trga Republike. A Jovan Ćirilov smatrao je da nije imao sreće što u ovo pozorište nije dolazio dok je bio mali: "...ali sam se često, u "Buhi" osećao kao dete, radovao se i navijao za njegove junake na sceni, zajedno sa decom i roditeljima Beograda."

Prema rečima reditelja Dejana Mijača: "Glumci u 'Buhi' su spremniji da rade, orijentisani su da upotrebe sve što im je mogućnost, što u dramskom pozorištu često nije slučaj. U 'Buhi' oni stalno kreću od nule, ulažu sve, bez pitanja da li se radi o koreografiji, pevanju..."

Sva ova zapažanja, kao i mnoga druga, koja su izneli velikani domaćeg teatra, poput Arsenija Jovanovića, Miroslava Belovića, Minje Dedića, Ljubomira Draškića, Paola Mađelija i mnogih drugih, našla su se u monografiji, čijim je objavljivanjem, minule nedelje, obeležena sedamdesetogodišnjica našeg najstarijeg pozorišta za decu. Među stranice knjige, koju su osmislile i uredile Milena Depolo i Ana Janković, sabrani su svi scenski uspesi "Buhinog" ansambla, ali i mnogobrojni pokušaji da kuća, koju je osnovala Gita Predić Nušić, dobije stabilan krov nad glavom. I jubilej su slavili kao podstanari u Teatru "Vuk", čekajući kraj još jedne obnove.

U tekstu - "Buha" ni na nebu ni na zemlji - večna rekonstrukcija jednog teatra, Ana Janković, između ostalog navodi:

- Kao na početku, tako i sada sedam decenija kasnije, ovo pozorište je, po Ršumovim rečima, "osvajalo nepogrešivo srca dece i nagrade odraslih". Nadajmo se da, ipak, nećemo čekati da prođe sto Grdaninih godina već da se bliži trenutak kada će se skinuti čini i sve doći na svoje mesto... Pozorište "Boško Buha" je san koji, jednog dana treba da dobije svoj temelj na zemlji.

Prema mišljenju aktuelnog upravnika "Buhe", Igora Bojovića, i u ovoj monografiji se prošlost i sadašnjost spajaju kao u bajci. Ona obuhvata i istoriju i sećanja, prolazi kroz reperetoar za veliku i malu decu (u svih sedamdeset sezona). Podseća i na sve one koji su bili na kormilu kuće od Gite Predić Nušić, Đurđinke Marković, Mihaila Frkića, preko Ljubivoja Ršumovića, Nenada Nenadovića, Boška Đorđevića, Milorada Mandića Mande do Igora Bojovića.

- I kad pecka "Buhu" vole - tvrdi Ršum, koji je sredinom osamdesetih pokrenuo Večernju scenu. - Slabo se zna da je tekst "Golubnjače" naručilo pozorište "Boško Buha". Ne pamti se da je ceo kulturni, a posebno pozorišni Beograd stao u odbranu predstave "Klasni neprijatelj" koju je Gradski komitet Saveza komunista Beograda hteo da zabrani 1986. godine... "Buha" se ne takmiči sa drugima, takmiči se sa sobom. A sve pod sloganom "Više igre, više duha, Pozorište Boško Buha".

Deo monografije su i tekstovi pisaca koji su tokom decenija tragali za modernom bajkom - od Boška Trifunovića (1920-2004), Aleksandra Popovića (1929-1996), Miodraga Stanisavljevića (1941-2005), preko Ršuma, Ivane Dimić, Stevana Koprivice, Igora Bojovića, do Milene Depolo.