"NOBEL" POSTAO NOĆNA MORA: Luiz Glik i dalje u neverici zbog odluke Švedske akademije
DODELA Nobelove nagrade za književnost za 2020. godinu američkoj pesnikinji Luiz Glik (77) iznenadila je mnoge u književnom svetu, ali, čini se, nikog kao samu dobitnicu.
Telefon joj, kaže, nije prestao da zvoni od trenutka kada je Švedska akademija saopštila svoju odluku, svi traže njenu pažnju i društvo, a za jednog usamljenika to je, po njenim rečima, "prava noćna mora".
Glikova se s maskom na licu pojavila pred novinarima koji su je, po objavi o dodeli "Nobela", u velikom broju čekali ispred njenog doma u Kembridžu (državi Masačusets) i u kratkoj izjavi poručila da "oseća radost, zahvalnost, ali i uznemirenost".
Iako je reč o jednoj od najpriznatijih i najnagrađivanijih američkih pesnikinja, Glikova živi dosta povučeno, a o svojoj poeziji govori samo u društvu porodice, prijatelja i svojih studenata na Jejlu, dok novinare izbegava. Ipak, učinila je ustupak, pa je "Njujork tajmsu" dala prvi intervju kao nobelovka.
- Bila sam šokirana da su izabrali američku pesnikinju, belkinju. Ljudi kažu da sam skromna, ali nisam, samo razmišljam da dolazim iz zemlje o kojoj se danas ne govori najbolje, da sam belkinja, i da su Amerikanci već uzeli sve "Nobele" ove godine. Zato je izgledalo malo verovatno da ću morati da se nosim sa ovim - kazala je Luiz Glik.
Novinarki je otkrila da je nedavno završila zbirku pesama, a na pitanje o čemu govore novi stihovi, odgovorila je - "o slomljenoj duši".
- Mnogo je tuge u ovoj mojoj knjizi, ali ja pišem o smrti otkako sam naučila slova. Da, znam, baš sam bila zabavna devojčica - našalila se nobelovka. - Mislim da moja opsesija smrtnošću potiče od šoka kada sam u ranom detinjstvu otkrila da ovaj naš život nije zauvek!
STRAH OD UKOPA
U praznom polju, ujutro,
telo čeka da bude pokopano.
Duša sedi kraj njega, na maloj steni -
ništa ne dolazi da joj ponovo podari oblik.
Pomisli na usamljenost tela.
Mereći u noći koracima ostriženo polje,
njegova senka se uvija tu
uokolo njega.
Kako dug put.
I već ni udaljena treperava svetla sela
ne zastaju zbog njega dok proveravaju svoje redove.
Kako se daleka ona čine,
drvena vrata, hleb i mleko
leže kao tegovi na stolu.
(Preveo: V. Kopicl)