PASKALJEVIĆEV OPROŠTAJ OD PARIZA NA PER LAŠEZU: Srpki reditelj danas će biti kremiran na najčuvenijem groblju na svetu
ČUVENI srpski reditelj Goran Paskaljević, koji je nedavno preminuo u bolnici u Parizu, biće kremiran danas na groblju Per Lašez, posle čega će urna sa njegovim posmrtnim ostacima biti položena na Novom groblju u Beogradu, pored njegove majke Olivere.
Foto Tanjug
Parisko groblje Per Lašez je jedinstveno mesto na svetu. Ovde počivaju mnogobrojne slavne ličnosti, a svet će se odavde oprostiti i od jednog od najvećih evropskih reditelja.
Ovde, u 20. pariskom arondismanu, između ostalih su sahranjeni Šopen, Lafonten, Molijer, Apoliner, Rosini, Pisaro, Modiljani, Žorž Bize, Oskar Vajld, Simon Sinjore i Iv Montan, Edit Pjaf, Marsel Prust, Žilber Beko, Džim Morison... Spisak je dugačak. Među slavnim ličnostima sahranjenim na Per Lašezu je i srpski reditelj Aleksandar Saša Petrović.
Najveće od pariskih groblja, koje se prostire na 44 hektara i ima 70.000 grobova, ujedno je i najposećenije na svetu. Svake godine obiđe ga čak tri i po miliona posetilaca.
Neobično, ali ovo groblje se smatra i jednim od najromantičnijih okupljališta u Evropi i svetu. Njegove aleje su svojevrsna spiritualna promenada. Njima se šetaju Francuzi i turisti koji ovde pronalaze unutrašnji mir. Mnogo je i hodočasnika koji obilaze grobove slavnih. Zaljubljeni, kao na filmu, ovde se drže za ruke i zavetuju na večnu ljubav.
Između staza, posađeno je 5.300 stabala 400 različitih vrsta postavljenih u stilu engleskog vrta, među kojima je i javor iz 1832. godine i samo jedan hrast. Okolo trčkaraju veverice i vrzmaju se mnogobrojne mačke koje se udvaraju posetiocama. Ovo mesto je poznato i kao rezervat velikog broja ptica.
POČAST VELIKOM ASU
NA Per Lašezu je sahranjen i Petar Pjer Marinović, najmlađi as francuske avijacije i, kažu, najbolji srpski pilot u prvoj polovini 20. veka. Bio je praunuk kapetana Miše Anastasijevića. Rođen je u Parizu, a odgajan u srpskom duhu.
Foto G. Čvorović
Angažovao se u francuskoj vojsci 1917. i do kraja Prvog svetskog rata ostvario 25 vazdušnih pobeda. Poginuo je na aeromitingu u Briselu 1919. Imao je 21 godinu. Na grobu srpskog heroja francuske avijacije piše: "Potporučnik Pjer Marinović, avijatičar, najmlađi as Velikog rata, 25 zvaničnih pobeda, Legija časti, Vojna medalja, Ratni krst sa 14 palmi, rođen 1. avgusta 1898. u Parizu, poginuo 2. septembra 1919. u Briselu. Žrtva hrabrosti i ljubavi za otadžbinu."
Groblje je na prvobitnih 17 hektara osmislio neoklasicistički arhitekta Aleksandar Teodor Bronjijar 1803. godine, a ime je dobilo po fratru koji se zvao Fransoa d'Eks de la Šez (1624-1709) i bio ispovednik Luja Četrnaestog. Prva je ovde 1804. sahranjena petogodišnja Adelaida Pajar de Vilnev, kći policijskog zvonara iz ulice Fobur Sent Antoan. Već 1830. tu su se nalazili grobovi 30.000 ljudi.
Od pedesetih, groblje je prepuno, a svake godine se oslobodi tek nekoliko stotina mesta od zakupa koji nisu produženi.
Tokom Pariske komune 1871. ovde je bilo pravo bojno polje, a 147 pobunjenika streljano je na južnom zidu. Na Per Lašezu su podignuti zajednički spomenici i strancima poginulim u svetskim ratovima za Francusku, žrtvama koncentracionih logora, stradalima u avionskim nesrećama.
Tu je 1889. godine otvoren i prvi krematorijum u Francuskoj, u zemlji u kojoj se na ovaj način u savremeno doba sahrani čak trećina preminulih. Ovde je kremirana i operska diva Marija Kalas, čiji je pepeo kasnije prosut nad Egejskim morem. Njoj u čast na Per Lašezu stoji spomen-ploča. Krematorijum je krajem prošlog veka upisan na listu istorijskih spomenika i tako zaokružio listu zaštićenih delova ovog groblja.
Per Lašez su u svojim delima opisivali Igo i Flober, ušao je u filmove, muziku, pa čak i u video-igricu. Predstavlja nezaobilaznu znamenitost za sve one koji posete Pariz.