LIJANKO IZ PODUNAVLJA: Prvi integral vrhunskog stripa iz osamdesetih
IZDAVAČKA kuća "Forma B", specijalizovana za devetu umetnost, predstavlja domaćim stripoljupcima dva sjajna izdanja: tu je najpre "Legija nepromočivih" Željka Paheka, svih 60 strana stripa prvi put u boji, sve upotpunjeno pogovorom znalca Pavla Zelića.
Foto Fejsbuk
Drugi novitet je integral "Lijanko" scenariste Dušana Dude Vukojeva i crtača Miše Radiča Mijatovića - kako se navodi, strip malo poznat van teritorije Vojvodine jer je izlazio krajem prošlog veka u listu "Neven", koji je bio u senci "Dečjih" i "Malih novina". Ovo remek-delo devete umetnosti, koje svaki kolekcionar koji drži do sebe treba da poseduje, najzad je dobilo dostojan tretman - 143 kolor table smeštene su na luksuzno opremljenih 160 strana, upotpunjene pogovorom Zorana Stefanovića naslovljenim "Niz lijane, prašumama Podunavlja".
Pišući o vrhunskom ostvarenju dvojca Vukojev-Mijatović, Stefanović ga naziva "glavnim dečjim stripom Vojvodine osamdesetih i sigurno najpoznatijim među stripovima koji su izlazili u "Nevenu" - delom zahvaljujući dugovečnosti, a delom i zato što je uglavnom izlazio na poslednjoj strani u boji".
- Postojao je jak razlog da u zvezdanom dobu atraktivnih stripova, jedan geg-strip iz školskog lista ostane toliko zapamćen - piše Stefanović. - Naš "Lijanko" je od 1982. do 1988. bio glavni i najpoznatiji strip književnog časopisa za decu "Neven", distribuiranog samo na području ondašnje Socijalističke autonomne pokrajine Vojvodine. Bila je to jedna od onih serija koje su ulepšale život desetinama hiljada mališana, a onda bile naizgled zauvek progutana neumitnim silama vremena. Osim ako niste bili kolekcionar fanatičnog kova, niste Lijanka i drugare mogli nigde kompletno naći u njihovoj razbarušenoj radosti - sve do pojave ovog integrala.
Pod (pod)naslovom "Tarzanidi u Srbalja", Stefanović u svom "naučenjačkom" maniru dalje piše o Tarzanu samom ali i o ovdašnjim brojnim derivatima inspirisanim pričama Edgara Rajsa Barouza, i to pre svega stripskim. On ističe i da "Lijanko nije bio običan junak, kao što su to superjunaci u helankama, već je začet kao Sin džungle, tarzanid, rusoovski plemeniti divljak, što je u Srbalja i drugih Striposlovena titula u rangu najstarijeg brata od najmlađe tetke".
Stefanović je ispisao i lep omaž neverovatnom autorskom dvojcu koji čine Dušan Vukojev i Radič Mijatović, ističući da su to nezaobilazni stripski stvaraoci našeg vremena čije su karijere dokumentovane u svim relevantnim monografijama, ali i da je bilo potrebno vreme da bi se "ekosistemi ovih vrsnih stvaralaca preklopili" - na radost svih nas kojima je ova istorijska saradnja između ostalog donela i Lijanka.