ISIDORA OTIŠLA U ĆUTANJE: Odlazak jedne od od najistaknutijih srpskih kompozitorki, njena muzika bila je simbol lepote života
VELIKAN srpske muzike, naša Isidora, otišla je ka visinama i ćutanju. Osobena, naročita, svoja, stvaralac prepoznatljive i neponovljive imaginacije. Za njenim opusom posezali su prestižni svetski solisti, orkestri i operske kuće.
Ovim su rečima kolege okupljene u Udruženju kompozitora Srbije reagovale na vest o smrti jedne od najistaknutijih naših kompozitorki Isidore Žebeljan, čiji prerani odlazak u 53. godini života predstavlja nesaglediv gubitak.
Za tek nešto više od pola veka života, i tri decenije karijere, ostavila je za sobom opus na kome bi joj mogli pozavideti i mnogo dugovečniji autori, ostvarila neverovatan proboj na međunarodnu scenu gde je njena muzika gromoglasno slavljena i izvođena u interpretaciji najslavnijih ansambala i muzičara. Volela je muziku, muzičare, scenu, umetnost... I svojim stvaralaštvom, predanim radom, ljubavlju i posvećenošću zadužila srpsku muziku i kulturu.
Volela je i svog supruga Borislava Čičovačkog, oboistu i svestranog muzičara i pisca, sa kojim je, uz svoju sestru Milicu, kreirala brojna muzička i scenska dela.
- Da nije bilo ogromne ljubavi, koju su suprug i ona delili i prema muzici i radosti muziciranja, verovatno ne bi bilo ni toliko dejstvo njene muzike - kaže Katarina Tomašević, direktorka Muzikološkog instituta SANU o Isidori, koja je godinama bila i najmlađi član Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Isidora, koja je još u svojoj mladosti donela dah svežine u srpski muzički život, i čija je muzika sve do poslednjeg opusa bila simbol radosti, igre, lepote života, tako je rano prekinuta na svom stvaralačkom putu a da ništa u njenoj muzici nije ukazivalo na to da se bliži kraj - kaže Tomaševićeva. - Imala je sasvim specifičan muzički govor, toliko jedinstven, bilo je nečeg prkosnog i samosvojnog u njenoj muzici, stalna potreba da ukaže na stranputice kojim se kreće naša kulturna politika, borila se za povratak muzike kao najplemenitije discipline u žižu javnosti...
Isidorin ogroman doprinos radu Muzikološkog instituta SANU, ogledao se i u doslednom nastojanju i radu na očuvanju zaboravljene baštine, pronalaženju muzike sa margina i neistraženih stranica naše muzičke istorije - i to je ostao jedan od njenih nedovršenih projekata.
Proslavljena naša čelistkinja Maja Bogdanović i njen partner, violinista Danijel Rouland, svirali su Isidorinu "Sarabandu" na rođendan kompozitorke, samo dva dana pred njen odlazak, koju su sa radošću očekivali u Amsterdamu i sa kojom su imali velike zajedničke planove.
Danijel kao lider u kvartetu Brodski, i kao solista u violinskom koncertu koji mu je Isidora posvetila, i Maja u kamernim sastavima, kažu da je poznanstvo dugo 15 godina obeležila neverovatna inspirativna radost i privilegija sviranja premijera njenih dela:
- Izuzetna umetnica, jedinstvena, nepogrešivo prepoznatljiva.... njena muzika je jedna beskrajna paleta boja i originalnih ideja. Nemoguće je definisati i kategorisati taj njen glas kroz muziku koja je konstantno i nepogrešivo uvek inovativna. Putem njenih dela upoznajemo neverovatnu kreativnu genijalnost i predivnu osobu s jednom od najoriginalnijih muzičkih snaga koju smo imali prilike da poznajemo.
Isidora Žebeljan koja je već tokom studija (u klasi Vlastimira Trajkovića) zablistala kao jedna od "Sedam veličanstvenih", od 2002. je bila profesorka na FMU, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Jedna je od tek nekolicine naših kompozitorki koja se odvažila da - ostane u Srbiji, gde je sve vreme živela i radila, iako je istovremeno njena muzika bila mnogo više cenjena i izvođena u inostranstvu. I porudžbine najznačajnijih festivala, ansambala, muzičkih kuća, stizale su mahom iz inostranstva, pronoseći slavu Isidorinog imena, dok je ona istovremeno svetu kroz svoju umetnost otkrivala kako "naše", odnosno "Maratonce" Dušana Kovačevića, tako i likove i dela iz srpske tradicije koja je utkivala u svoje opere. Komponovala je muziku za desetine pozorišnih predstava, a svojim studentima govorila je: "Izađite na pijacu sa megafonom i puštajte Ksenakisa. Idite uvek na sve koncerte. Slušajte voljenu muziku barem hiljadu puta. Kad vam se nešto sviđa vičite BRAVO, tapšite ludački, lupajte i nogama i tražite deset biseva; kad vam se nešto ne sviđa, vičite 'Buuuu!'. Tako se stvara novi duhovni poredak."
Isidora je oduvek odisala najplemenitijom lepotom duha i duhovnošću, a velika Ljubica Marić nazivala ju je jedinom svojom naslednicom. Nju samu, trenutno, teško da ima ko da nasledi na svem mnoštvu puteva kojima je sa toliko ljubavi i uspeha išla.
Iza nje su ostali i sin Petar,.otac pesnik Petar Žebeljan i majka Bosiljka.
BOGOJEVIĆEVA: HVALA TI NA SVEMU
- TVOJ prozor u svet je imao poseban vidik, od tebe je uvek dolazilo samo najbolje, tvoja ljubav je bila nesebična za sve nas, za Srbiju i za ceo svet. Tvoja energija, kreativnost, duhovnost i duhovitost bile su poseban dar koji se ne može pronaći tek tako. A MUZIKA!!! Ja ne mogu da verujem da će tvoj opus sada utihnuti. Nisam poznavala kompozitora koji je toliko bio vredan i posvećen muzici. Tvoj odlazak je neizreciv gubitak za sve nas koji smo te voleli, a posebno za muziku! Želim da ti se zahvalim za naše prijateljstvo i sve divne momente u prethodnih pet decenija - piše, za "Novosti", iz Čikaga, jedna od "7 veličanstvenih" kompozitora, Nataša Bogojević. - Od kada smo bile deca, zatim kao tinejdžerke otkrivale savremenu muziku a potom pohađale predavanja na akademiji, uživale duh našeg divnog urbanog Beograda osamdesetih, delile koncerte, festivale i putovanja, radost, ljubavne priče, neprospavane noći, nezaboravne žurke na kojima smo komponovale zajedničke zezatorske opere i pevale na krovu tvoje kuće na Petlovom brdu, osnovale "7 veličanstvenih" u kafani, išle na intervju kao dadaisti sa propelerom na glavi - toliko je uspomena koje samo naviru ovog tužnog jutra ove strašne 2020. godine.
KOVAČEVIĆ: U ŠOKU SAM
BAŠ sam u šoku... Isidoru sam upoznao pre dvadeset i više godina. Radili smo, sarađivali, bio sam čak i u tom odboru za njen prijem u SANU. Nisam znao da je bolovala, čuo sam pre dva sata da je preminula posle duže i teške bolesti - kaže, za "Novosti", akademik Dušan Kovačević. - Napravila je sjajnu predstavu koja je imala veliki uspeh u inostranstvu, operu "Maratonci trče poslednji krug". Igrana je i ovde... U jednoj nedelji, nestalo je dvoje ljudi u punom životnom dobu, kad su mogli još mnogo toga da urade. Posle Gorana Paskaljevića, samo tri dana kasnije, odlazi neko ko je isto toliko darovit. I mlad. U ovoj našoj opštoj nesreći, uz odlazak nekih ljudi zbog korone, to je dodatna tragedija...
V.V.S.
ANA BRNABIĆ: NEIZMERAN TRAG
ODLAZAK Isidore Žebeljan nenadoknadiv je gubitak za našu kulturu, muzičku i pozorišnu umetnost, ali i za sve mlade generacije studenata kojima je nesebično delila svoje znanje. Tokom svoje dugogodišnje i izuzetno bogate i uspešne karijere, ostavila je neizmeran trag svojim raskošnim talentom. Isidora je bila i ostaće kreativni ambasador nacionalne platforme "Srbija stvara" i kao najizvođeniji srpski kompozitor u svetu nastaviće kroz svoja dela da predstavlja našu kulturu i umetnost. Draga Isidora, hvala Vam na ogromnom talentu i znanju koji ste nesebično delili, na istrajnosti i toplini, kao i na svom prepoznatljivom talentu i znanju.
VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: SAVREMENI KLASIK
BILA je muzički talenat i stvaralac velike magnitude, kreativna, inovativna i jedinstvena. Njena dela bila su prepoznata, izvođena i visoko cenjena na svim meridijanima i kod publike istančanog ukusa. Postala je savremeni klasik u neklasičnom maniru. Isidora Žebeljan ostaće upamćena kao jedan od korifeja srpske umetničke muzike s početka 21. veka i jedna od najznačajnijih kompozitorki u istoriji srpske kulture.
LjUBIŠA JOVANOVIĆ: VELIKI GUBITAK
PREMINULA je naša Isidora! Veliki gubitak za muzičku umetnost! Večna slava i hvala, za stvaranje, prijateljstvo, razumevanje i društvenu aktivnost. Isidora je mnogo svog dara i rada utkala i u nastanak Međunarodne tribine kompozitora, u one nezaboravne prve, novosadske Tribine koje su tada predstavljale jedan od najvećih događaja u kulturi.
ANjA ĐORĐEVIĆ: OGROMNO ZNANjE
PRAVILE smo koncerte sa ogromnim žarom i entuzijazmom. U našoj sredini nema mnogo ljudi koji imaju ozbiljno znanje, a koji su istovremeno i ozbiljni sagovornici. Isidora je bila jedna od njih. Između mnogo stvari, dugujem joj za prvi profesionalni angažman u pozorištu. Isidorin odlazak je ogroman gubitak za njenu porodicu, ali i za našu muzičku porodicu.