VEČNI SAN O LJUBAVI: Rediteljka Andrea Ada Lazić, o predstavi "Ruska smrt" na sceni Ateljea 212
U ATELjEU 212 dva "ubitačna" naslova jedan za drugim: novu sezonu nedavno je otvorila predstava "Dabogda te majka rodila", a večeras, pred proređenom publikom i pod otvorenim nebom popularnog teatra naći će se premijerno i "Ruska smrt".
Foto "Atelje 212"
Reč je o još jednom delu savremene ruske dramaturgije na našoj sceni - komad je napisala Irina Vaskovska, čije je prvo scensko izvođenje bilo pre šest godina u Jekaternburgu, u Koljada teatru.
Kako se najavljuje, priča se odvija u oronuloj vikendici na periferiji grada u kojoj dve sestre, Valja i Nađa (Isidora Minić i Milica Mihajlović) žive svoju "rusku smrt", zarobljene između prošlosti satkane od razočaranja, i maglovite budućnosti koja im pruža malo nade. Ipak, u njihovom domu jednog dana budi se Aleksej (Nebojša Ilić), a s njim i plamičak nade da će zaustavljeni životi krenuti napred.
OČEKIVANjE ČUDA
"VOTKA I ŠAMPANjAC" je podnaslov, koji je nastao u diskusijama sa Milicom, Isidorom i Ciletom Ilićem oko nastajanja predstave. Sam naslov "Ruska smrt" je ironičan, naravno, ali ima strašan prizvuk, jer je u pitanju tragikomedija. Prevodilac, Novica Antić, otkrio nam je da su Poljaci dali svojoj prestavi podnaslov "Žurka kod Čehova". Zaista, ima li nečega različitijeg od votke i šampanjca, nečeg nerealnijeg od očekivanja da vam se desi čudo i dovede život u red? U celom ovom zadatku, važnu ulogu imali su kostimograf Jelena Stokuća i scenograf Marija Jevtić, jer je vizuelni identitet "Ruske smrti" - kao četvrti lik u komadu.
Predstava je rađena u koprodukciji sa Teatrom "Vuk", u kome je rediteljka Andrea Ada Lazić početkom ove godine već imala uspešnu premijeru predstave "Ajnštajnova izdaja". O novom zadatku na pozorišnoj sceni kaže:
- Irina Vaskova, kao student Nikolaja Koljade, preuzima i neke njegove teme. Ovog puta, to je pojava muškarca u svetu žena koje u ispraznoj svakodnevici sanjaju o romantičnoj ljubavi. "Ruska smrt" je priča o dve sestre, koje žive u u predgrađu ruske provincije. Valja je prodala porodični stan da bi ispunila životni san, odlazak u Veneciju - objašnjava Ada Lazić. - Sestre žive svoj usamljenički život, u nadi da će se dogoditi čudo. Onda dolazi Aleksej, "čovek sa inteligentnim licem". On je za one spas i vera u bolju budućnost, zbog koga se i plan menja... Rediteljka Andrea Ada Lazić, Foto Z. jovanović
Poput njenog uzora i učitelja, Vaskova uspeva da pronađe humor u najtragičnijim okolnostima i "sumornu svakodnevicu prevede u ravan apsurda".
- Apsurd je, naravno, u raskoraku između snova Valje i Nađe o mogućnosti boljeg života i njihove stvarne situacije, koja ne bi bila tako tragična, kada bi je one realno sagledavale. Vapaj jedne od Čehovljeve tri sestre "u Moskvu, u Moskvu", ovde ima istu funkciju - apsurdne iluzije... Inače, najradije se u pozorištu bavim temama koje me se lično tiču, a to je neka vrsta "zaglavljenosti" savremenog čoveka (žene naročito) i nemogućnosti da sam učini nešto ne bi li se stvari pokrenule nabolje. Svi smo ponekad žrtve nerealnih, nerealizovanih, romantičnih, apsurdnih snova, koji imaju tragične posledice.