DETINJSTVO U SRBIJI PAMTIM PO MIRISU TAMJANA: Aleksandar Jovanović, nemački glumac srpskog porekla, sa serijom SPIDES vratio se roditeljima

Junak nove američko-nemačke serije Spides (nedeljom u 21.00 na kanalu Saj-Faj) rođen je u nemačkom gradu Rotvajl, a veći deo detinjstva proveo je kod babe i dede u Smederevskoj Palanci. U Srbiji je živeo do 14. godine, kada se sa roditeljima vratio u Nemačku.

Priznaje da nije bio dobar đak, jer je imao poteškoće da savlada nemački jezik. Zato je odlučio da se posveti onoj vrsti umetnosti kojoj reči nisu bile potrebne - plesu. Gledajući film "Brejkdens", Aleksandar je poželeo da upiše prestižnu školu za ples, pevanje i glumu u Hamburgu. Na prijemnom ispitu bio je toliko dobar da je osvojio i stipendiju. Jedno vreme uspešno se bavio baletom, ali sa 25 godina doživeo je tešku povredu na rolšuama.

Pauzu u karijeri iskoristio je da otputuje na godinu dana u Kanadu, a onda se zaljubio u glumicu i sadašnju suprugu Kleliju Sarto i baletu rekao zbogom. Kada se vratio u Nemačku, reditelj Fatih Akin odabrao ga je za jednu od glavnih uloga u filmu "Kratko i bezbolno", koji mu je otvorio vrata glume. Od tada je nanizao više od 100 uloga na velikom i malom ekranu, a njegovo vreme, kažu, tek dolazi.

Na početku razgovara za "TV novosti" pitamo Jovanovića kakvo iskustvo nosi sa snimanja naučno-fantastične serije Spides, koja nije uobičajena za evropsku televiziju.

- Potencijal evropske produkcije je ogroman u žanru naučne fantastike. Ne samo u talentu, međunarodnoj saradnji i mogućnostima tehnike. Naučna fantastika se sa serijom Spides na neki način vratila kući. Veliki naučnici i filozofi, od antike do danas, na ovom kontinentu pronalazili su pitanja i odgovore kojima su promenili pogled na svemir, na večnost i na beskrajni potencijal naše psihe. Serijama sličnim našoj predviđam blistavu budućnost - poručuje Aleksandar Jovanović.

* Da li može da se napravi paralela između apokalipse koja se dešava u seriji i pandemije korone koju trenutno proživljavamo u stvarnosti?

- Za svaku pandemiju karakteristično je nekontrolisano širenje. To je njena snaga, i naš najveći strah. Obuzima nas nešto nepoznato. Menja našu ličnost, ponašanje, um, pa i samu društvenu strukturu. Mi smo deo pandemije, pandemija je deo nas.

* Koliko je virus korona uticao na vaš posao u Nemačkoj? U Srbiji su počeli da se snimaju filmovi i serije, uz stroge mere predostrožnosti. Kakva je situacija u vašoj zemlji?

- U Nemačkoj je situacija ista. Naravno da su stroge mere predostrožnosti promenile rad i atmosferu na setu. Ali, jedan od najbitnijih kvaliteta našeg uma je prilagodljivost.

Bolje biti kreativan bilo kako, nego nikako.

* Upisali ste čak 120 naslova u filmografiju. Ipak, nijedan niste ostvarili na srpskom jeziku. Da li ste u međuvremenu dobili neku ponudu?

- Pratim, koliko je moguće, srpski filmski svet i moram reći da sam oduševljen. Srbija je bogata fenomenalnim glumcima, tako da razumem zašto naši reditelji nemaju potrebu da traže glumce izvan zemlje. Ali, bilo bi mi drago da snimam u Srbiji.

* Da li vam nedostaje Srbija? Koji su to osećaji, mirisi, ukusi... koji vas vraćaju u detinjstvo, koje ste dobrim delom proveli u Smederevskoj Palanci?

- Naš humor je jedinstven, njega je teško naći izvan Srbije. Miris pijace mi nedostaje. Letnjeg paradajza i lubenica. Miris bureka. Iako živim kao vegan, bez ikakvih životinjskih proizvoda, ima neke nostalgične čari u mirisu roštilja. Međutim, miris tamjana me najviše podseća na detinjstvo.

* Pokušavate li da povežete ćerku Lunu sa Srbijom i da joj prenesete srpsko nasleđe?

- Naravno! Ali, ona je tinejdžerka. Interesovanja u njenim godinama su drugačija. Ona je pametna mlada devojka širokog uma. Sama će pronaći svoj put u zavisnosti od toga šta je zanima.