DNEVNIK ZABLUDA: I bunker nudi estetski doživljaj

Pred autora, beogradskog arhitektu Zorana Abadića postavljen je težak zadatak: fizička zaštita digitalnih baza Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije od krađe, brisanja i upropašćenja, zbog čega ih je potrebno pohraniti u objektu sigurnom kao bankarski trezor.

Da bi bile omogućene bezbednost i kontrola objekta, odabrana je izdvojena lokacija, udaljena dva kilometra od gradskog centra. Svojom unutrašnjošću, predviđeno je da građevina pruži siguran smeštaj računara i mrežnih uređaja, uz snabdevanje elektroenergijom, kontrolu radne temperature i dobre računarske veze.

U odgovoru na zahtevan zadatak, autor je posegao za nesvakidašnjim arhitektonskim rečnikom. Zamislio je zgradu sa osnovom jednostavne kružne forme, ukopanu u negostoljubivom terenu, nalik krateru kakvog meteora ili vulkanskom grotlu. Elementarnim ali finim geometrizmom suprotstavio se grubim crtama krajolika, unoseći u njega artističku suptilnost. Čista, jednostavna forma kruga neodoljivo me asocira na vulkanski krater Roden u Flagstafu, u Arizoni, koji sadrži jedinstvenu podzemnu instalaciju američkog umetnika Džejmsa Tarela. Za razliku od Tarela koji se, kupivši zemljište sa vulkanskim kraterom upustio u jedinstvenu avanturu kreiranja svetski poznatog konceptualnog dela lend-arta, objekat u Prilepu, nastao kao plod potreba makedonske policije finansiran sredstvima Evropske unije, više podseća na zaostali bunker iz Drugog svetskog rata, u kojem se nalaze nedirnute kosti njegovih branilaca.

Ali, ako apstrahujemo funkciju ovog objekta, pred nama je čista geometrija, minimalističko delo, koje izvan prethodnog konteksta ima visoke estetske i strukturne kvalitete. Kao što je minimalista Tadao Ando svoj arhitektonski koncept geometrizma gradio na objektima umetničkih i religijskih sadržaja - muzejima i crkavama, čisti obrisi zen arhitekture u Prilepu žive samostalan život nezavisno od namene. U posleratnom Prilepu, početkom šezdesetih nastao je viskooestetizovani spomenik Bogdana Bogdanovića "Nepobeđeni", podsećajući u Parku Revolucije na tekovine narodnoslobodilačke borbe, a danas je na ovim prostorima dostignut visok skulptorski domet purističke, jasne arhitektonske koncepcije državnog zdanja. Nadam se da ovaj savremeni "Fort Noks" apsurdne funkcije čuvanja digitalnih podataka u eri kada se oni umesto u bunkerima spremaju u uzdvojenim internet oblacima, zaštićeni kompleksnim menjajućim lozinkama što im garantuje bezbednost, neće doživeti zlu sudbinu zaludnih građevina ere socijalizma. Bez obzira na besmislen sadržaj, ovaj bunker pruža jedinstven vizuelni i estetski doživljaj u kršu makedonske varošice. Šteta što zbog policijskog karaktera neće postati i stecište ljubitelja arhitekture.