KULTURA NIJE ZA ŠATOR: Reagovanje preduzeća "Beogradski sajam" na odluku izdavača o neučešću
NAKON što je većina domaćih izdavača rekla da ne želi ove godine da učestvuje na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, bez obzira na odluku Kriznog štaba, koji će se danas zvanično izjasniti da li je bezbedno da se tradicionalna smotra pisane reči, kao i do sada, održi pod kupolom, oglasilo se preduzeće "Beogradski sajam".
Foto V. N.
U pismu, koje su dobile "Novosti", piše:
"Vreme će pokazati ko je, zašto i s kakvim argumentima, sve je očiglednije, odlučio da ovogodišnjeg Sajma knjiga, jednog od najvećih kulturnih brendova svih bivših ovdašnjih država, kasnije Srbije, Beograda posebno, a na kraju krajeva čitave jugoistočne Evrope, jednostavno - ne sme da bude.
Kao alibi svakako se koristi Krizni štab za borbu protiv kovida 19, isti onaj koji je procenio da je baš "Beogradski sajam" socijalno, sanitarno, tehnički i na druge brojne načine najpogodniji i najsigurniji za borbu protiv opake pošasti.
Po kulturu je, međutim, najtragičnije što su se kao predvodnici antisajamske i u suštini 'antiknjiževne' kampanje legitimisali vodeći ljudi nekih udruženja izdavača, među kojima je najglasniji Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača.
Ne zna se šta je u tom altruizmu bilo patetičnije: Da li nadljudska anti-kovid borba za zdravlje posetilaca u 'nezdravoj' sredini kakav je 'Beogradski sajam', do juče kovid-bolnica? Da li pristajanje na sve to zabranjeno i bolesno, ali pod uslovom da im se zakupnina smanji za 50 posto? Da li procena da bi broj posetilaca za njih bilo premalo i neisplativo u odnosu na redovnih oko 180.000 (a svakako bi im se isplatilo barem deset puta manje pod šatorima na Kalemegdanu? Da li ideja da 'Beogradski sajam' (!), komercijalna kompanija koja živi isključivo od svog prostora koji nema ni kuda ni kako da 'čerga', od marta do danas nije imala ni dinara prihoda, ali jeste preko 600 miliona dinara rashoda, i čiji su radnici većinom na prinudnim odmorima - u znak podrške kulturi i pisanoj reči otkupljuje (!) njihova izdanja, da bi spasli i Sajam i izdavače i njihova remek-izdanja sa stopostotnom garancijom kvaliteta?
Konačno, ima li i političkih pobuda u želji, čak konceptu, da se u današnjoj Srbiji kultura svede pod šator, a ne da bude tamo gde joj je i mesto i gde joj se ukazuje adekvatna pažnja i počast. Tamo gde je bila, bar što se Sajma knjiga tiče, prethodnih šest decenija - na 'Beogradskom sajmu'. I kakav uticaj na to imaju pojedinačni ili grupaški interesi.
Zato idejni tvorac šatorskog vašara na Kalemegdanu, kao pandanu legendi među sajmovima knjiga - onom Međunarodnom beogradskom - dobija nominaciju za vrhunski izdavački promašaj 2020. godine...
I sve to principijelno važi za sve koji su se 'urotili' da ovogodišnjeg Sajma knjiga ne bude. Nisu svi koji su menjali veliku istoriju podobijali spomenike, neki su završili i na đubrištu te istorije."