POZORIŠNA KRITIKA: "Arijela F." i ostalo
DRUGA, i poslednja predstava Prologa 54. Bitefa "Biti Arijela F.", švajcarskog "videografa" Simona Sena, u produkciji Teatra Vidi iz Lozane, raspravlja o ontološkim, pravnim, etičkim, rodnim, identitetskim pitanjima upotrebe digitalnog tela izvesne Arijele F., kupljenog na internetu.
"Uznemirujuće" iskustvo ulaska u žensko telo i neograničene mogućnosti upotrebe istog, uz uključivanje pravnika, terapeuta, same Arijele F., Simon Sen deli sa publikom neposredno, pokazujući svoje našminkano (bespolno?) lice na ekranu, pokazujući (iz solidarnosti sa Arijelom F.?) svoje golo telo na sceni, prepričavajući svoje istraživanje, na kraju i pozivajući Arijelu F. uživo na video-linku, da odgovara na pitanja gledalaca u sali...
Pitanja su uopštena, "nazor" duhovita, naivna, i Arijelini odgovori su, jasno je, takođe na nivou televizijskog rijalitija bolje vrste. Za razliku od prve predstave, "Dolina jeze", koja otvara pitanje apokaliptične mogućnosti uvođenja kiborga u dramsku umetnost, "Biti Arijela F." je sirovo iskustvo umetnika, koji traži temu za sledeću "predstavu", i ovo što pokazuje je njegov work in progress, pa se i publika tako oseća uskraćenom za pozorišni doživljaj.
Bitef je, sa svojim osnivačem, iz poznatih epidemijskih razloga, odlučio da, uz debatu o živom i digitalnom pozorištu, Filozofski teatar, promociju knjige Vere Konjović "Čekajući Bitef" i prateću predstavu "Cirkusfere", ovogodišnje izdanje nazove Prologom 54. Bitefa, koji će se spojiti sa 55, iduće godine. Nadajmo se. Ispred Bitef teatra i u njemu, festivalska atmosfera nije izostala. Koliko je bilo bezbedno, videće se za desetak dana, mere su bile preduzete. Dve predstave, koje su prikazane, ukazale su na temu pozorišta bez živog čoveka na sceni, bez strasti, koju, preko rampe, živ glumac poklanja živom gledaocu...
Šta god rekli, Bitef će i dalje ići svojim putem. "Uznemirujuće iskustvo", kako ga je definisao Simon Sen, u Beogradu se događa svakog septembra, bez obzira na Bitefov podnaslov, program, lažne ili prave subverzivnosti po političkim, polnim, umetničkim pitanjima. Odavno je to prestao da bude festival avangardnog pozorišta, iz prostog razloga, što je i sam taj pojam izgubio značaj u poplavi projekata iz različitih umetnosti, koje se iz godine u godinu nude u Bitefovom programu.
Danas, to je fensi gradsko događanje, neobičnih pojava na sceni i u gledalištu, koje retko daje povod za raspravu o dramskom teatru. Svoje teme redovno skreće na nove pojave, kao što su predstave bez glumaca, kiborzi, avatari, glasovi, ili predavači, umesto dramskih glumaca.
Da parafraziramo: teatar, ipak, nije samo njihov. Malo je (...) i naš!