DUŠAN KOVAČEVIĆ O SAJMU KNJIGA: Ne može na otvorenom niti pod šatorom - to me asocira na mesto gde je ubijen Murat

Ovako je akademik Dušan Kovačević, za "Novosti", prokomentarisao predloge za način održavanja ovogodišnje smotre pisane reči u Beogradu. Krizni štab će tek u ponedeljak doneti odluku da li u okolnostima epidemioloških mera manifestacija može da se odvija pod kupolom.

Izdavači nemaju dilemu - Sajam knjiga ne bi smeo da bude rizičan ni za posetioce, ni za zaposlene. Predlažu, ako ništa drugo, da ga smeste čak i pod šatore. Kad se već svadbe odlažu, a šatori zvrje prazni, mogli bi korisno da posluže u ovom slučaju.

- Krizni štab skoro ništa ne zna o našem poslovanju i ne možemo da očekujemo da će doneti pravu odluku. Sajam knjiga čine izdavači i posetioci, a preduzeće "Beogradski sajam" je preuzelo ingerencije koje im ne pripadaju. Oni su procenili da je bezbedno da svakoga dana pod kupolama bude 13.800 posetilaca, a nigde nisu spomenuli 8.000 zaposlenih - kaže Vladislav Bajac, vlasnik "Geopoetike".

Bajac smatra da Sekretarijat za kulturu Beograda mora da uzme stvar u svoje ruke.

- Za organizaciju Sajma knjiga improvizacija je nedopustiva. Izdavači treba da plate pune cene štandova, koji nisu jeftini, za publiku koja neće doći. Ne može se cela ekonomska priča svaliti na pleća izdavača - smatra Bajac. 

Izdavači podsećaju da je trenutno gornja granica broja ljudi prisutnih na nekom događaju 500.

- Ne mora se organizovati Sajam po svaku cenu - kaže Gojko Božović, direktor "Arhipelaga". 

- Ako ne postoje epidemiološki uslovi, onda ne postoje ni ekonomski. Ovaj model sajma knjiga počiva na dva stuba - njegovi finansijeri su posetioci koji kupuju ulaznice i plaćaju parking i izdavači, koji plaćaju skupe cene zakupa prostora. Ako nema dovoljno posetilaca, taj model se urušava. Zašto bi izdavači plaćali prostor ako nema posetilaca?! Ako ne može da se garantuje zdravstvena bezbednost za minimalno 150.000 posetilaca, na koliko smo navikli, Sajam nije ekonomski održiv ni za jednog izdavača.
Božović podseća na to da "Beogradski sajam" već dugo ima problem sa ventilacijom i klimatizacijom:

- Opasnost od zaražavanja u Hali 1 je ogromna. Ako je broj posetilaca neograničen, to znači - apsolutna zaraza, ako je ograničen broj posetilaca, onda je zaraza verovatna plus apsolutni ekonomski rizik, ako bude manje posetilaca, Sajam nije ekonomski moguć, a ulazimo u zonu apsolutnog rizika. Zašto bismo sve to radili?! Reputacija manifestacije bila bi potpuno uništena ukoliko bi došlo do zaražavanja. 

I Dragan Lakićević, glavni urednik Srpske književne zadruge, smatra da je teško izjasniti se o Sajmu knjiga u godini korone.

- Sajam je višestruki događaj, a pre svega kulturna manifestacija, izložba novih i starijih knjiga, poslovni i komercijalni događaj. Ako jedno od toga izostane, Sajam to više nije - kaže Lakićević. - A prilike su da sve izostane pomalo ili pomnogo. Najopasnije je da propadne poslovni deo, jer izdavače već čekaju gori dani, započeli kada i korona, ako ne i ranije. Sajam nije sajam, ako nije masovan. Ako je masovan, nije bezbedan.

Lakićević podseća da je sajam masovan i što jednom godišnje dolaze posetioci iz drugih gradova Srbije i zemalja u kojima se čita srpski jezik, a taj dolazak je takođe ugrožen:

- Jedno je sigurno: izlaganje po izlagačkim cenama i pod uslovima prethodnih godina - nemoguće je. Bilo bi ideja da se tu nešto prevaziđe, ali samo na račun države. Ne verujem da bi se državi to smelo pomenuti! Izlaganje na Sajmu za ozbiljne izdavače traži dosta vremena i troškova - da li je kasno? Možda je bolje da ga nema, nego da propadne. Kad bi tokom oktobra epidemija oslabila i nestala, i Sajam bi uspeo. A kad bi, ne daj bože, bilo suprotno, bilo bi preskupo i teško nadoknadivo. Ne mogu da zamislim brojanje posetilaca na ulazu. Lakše mogu da zamislim odloženi Sajam - za proleće, ili za oktobar 2021.