„SLUŠAJ MENE A RADI PO SVOME“ U Sremskim Karlovcima obeležen dan rođenja Duška Trifunovića

Nama je ljubav samo pokazana na uvid, ostavljena kratko kao muzejski eksponat.

Ovo je tek jedno od zrnaca duha Duška Trifunovića i „filozofa bez škole“ kako je u podnaslovu knjige „Slušaj mene a radi po svome“ naveo Bogomir Mijatović, priređivač ovog štiva u ediciji novosadskog „Prometeja“ koje na stotinak stranica sadrži najzanimljivije Trifunovićeve misli izrečene u razgovorima sa prijateljima i u brojnim intervjuma.

U nedelju  se navršilo  87 leta od rođenja Trifunovića (Sijekovac, BiH, 1933 – Novi Sad, 2006), pesnika  koji je svojim stihovima opismenio domaći rokenrol a uz to ostavio književni opus od 84 zbirke pesama i četiri romana. Tim,rođendanskim  povodom, u Sremskim Karlovcima, na brdu Čeratu gde ovaj velikan stihova počiva. Promovisana je i nova knjiga.

-Svi mi koji smo poznavali Duška i družili se sa njim, znali smo da je on i veliki usmenjak. Njegovo živo kazivanje plenilo je pažnju svih prisutnih i uvek se moglo zapamtiti ponešto zanimljivo.- rekao je Zoran Kolundžija, vlasnik „Prometeja“ koji je tokom 14 godina Trifunovićevog izbeglištva u Novom Sadu objavio 25 njegovih knjiga.
Mijatović, poznati novinar, muzički urednik i publicista koji je ranijih godina objavio već jednu knjigu o Trifunoviću „Pamtite me po pesmama mojim“, za ovu priliku  iščitao je sve što je Trifunović napisao, a to uključuje poeziju ,prozu, novinske intervjue, radio i tv emisije.

-Listajući ih pažljivo, upoznao sam jednog novog, moram da priznam, čak i mojoj generaciji malo poznatog Duška –  mudraca, da ne kažem filozofa.Ova knjiga zapravo ima jedan jedini cilj – da vas zaintigira da pročitate sva Duškova dela jer tvrdim  da za njegovog života od drveta nismo videli šumu – smatra Mijatović.

Vest o novom štivu „Slušaj mene a radi po svome“, odjeknula je do Banjaluke odakle je već stigao poziv za promociju kako bi i publika u Republici Srpskoj osvežila sećanje na Trifunovića.Reč je o onim čitaocima i slušačlacima stasalim uz njegove stihove, bilo da su  ih upijali iz zbirki i čitanki, ili pevali sa “Bijelim dugmetom”, “Indeksima”, Jadrankom Stojković, Zdravkom Čolićem, Vajtom i “Teškom industrijom”...

A o čemu je sve razmišljao „filozof“ Trifunović ? On koji je gotovo nečujno otišao iz ratom pogođenog Sarajeva i utočište našao u Novom Sadu,imao je običaj da kaže da „kada ratuju narodi,to neki starci uz pomoć žive sile,odnosno mrtvih mladića, skreću pažnju na ostatke svog života bez pokrića“.

Sarajevo u kojem je napisao svoje najbolje knjige, jetko je pominjao uz opasku da ga tamo neće zapasti ni ulica ni biblioteka a odmah zatim  samo njemu svojstvenomduhovitošću  primetio: „Uživam u Vojvodini, u suncu.Samo mi ovde ništa ne sme ispasti iz ruke jer bi odmah niklo.“                                

MOJE PESME S „FALINKOM“

AUTOR muzičkih rokenrol klasika „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mestu“,“Ti si mi bila u svemu naj,naj“,“Glavo luda“,najčešće se šalio na svoj račun.
-Ja sam srećan čovek zbog toga što se moje pesme znaju napamet,ali falinka je u svemu tome što mnogi ne znaju da sam to ja napisao - govorio je Trifunović.