ČETIRI I PO DECENIJE OD POSLEDNJE REKONSTRUKCIJE, BIće OBNOVLJEN UMETNIČKI PAVILJON

KALEMEGDANSKOJ lepotici, zgradi prve beogradske likovne galerije nazvane prema zanosnoj dubrovačkoj pesnikinji, kojoj već decenijama vreme oduzima privlačnost, eleganciju i uzvišenost, predstoji - obnova. Projekat kojim bi vidno zapušten Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" trebalo da dobije novi-stari sjaj je završen. Ministarstvo kulture i informisanja poverilo je ovaj delikatan i složen posao Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a zadatak su dobile arhitekta Aleksandra Šević i istoričar umetnosti Ksenija Ćirić.

Ovaj tandem je znanje, umešnost i kreativnost u očuvanju autentičnih vrednosti kulturnog nasleđa pokazao tokom rekonstrukcije Narodnog muzeja, kada su uspele da sačuvaju duh zdanja arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića, namenjenog Hipotekarnoj banci 1903. godine. Ovoga puta pred njima je zgrada podignuta 1927. i 1928. godine, prema projektu arhitekte Branislava Kojića, čiju gradnju su prilozima finansirali članovi Društva ljubitelja umetnosti "Cvijeta Zuzorić", a na inicijativu Branislava Nušića.

- Projektni zadatak je bila kompletna rekonstrukcija objekta, imajući u vidu dug period od kada je poslednji put rekonstruisan i dograđen - objašnjava, za "Novosti", autor projekta obnove Alaksandra Šević. - Obuhvatao je modernizaciju kompletnog sistema instalacija i opreme neophodne za funkcionisanje galerijskog prostora u savremenim uslovima.

Specifičnost ovog posla je, smatra naša sagovornica, i u tome što se Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda našao u dvostrukoj ulozi - i čuvara baštine i nosioca projekta:

- Budući da je objekat utvrđen za spomenik kulture, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, služba zaštite prilikom utvrđivanja uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite, u obavezi je da maksimalno ispoštuju sve vrednosti zbog kojih je valorizovan kao kulturno dobro. U ovom slučaju služba zaštite imala je i ulogu projektanta, te je ovaj imperativ još doslednije ispoštovan. Očuvanje arhitektonsko-urbanističkih vrednosti objekta, njegovih kulturnih i istorijskih vrednosti, kao i funkcije koja je od nastanka ostala nepromenjena, predstavljali su okosnice u procesu projektovanja - kaže arhitekta Šević.

Građevina Branislava Kojića, nastala je pod uticajem tek rođenog stila ar deko, koji se pojavio posle velike izložbe u Parizu 1925. godine.

- Stil koji je usred snažnog zamaha modernizma sadržao dekorativne elemente ranijih epoha u većoj meri je bio prihvatljiv za naše umetnike - priča za naš list istoričarka umetnosti Ksenija Ćirić. - Elementi klasične arhitekture javljaju se sad u sasvim drugačijem kontekstu. Beograd ima veliki broj objekata izrađenih u duhu ar dekoa, ali osnova ovog objekta, dekorativnost ostvarena kroz stepenovanje masa, kao i na nov način upotrebljeni elementi dekorativne i arhitektonske plastike, predstavljaju jedinstveno rešenje.

Odluka o rekonstrukciji objekta je, prema rečima Aleksandre Šević, za posledicu imala i preispitivanje ranije realizovanih radova iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je kao ključna promena uveden galerijski nivo i dograđen aneks i podrumski prostor do punog gabarita objekta:

- Neophodno je bilo pažljivo razmotriti mogućnost da se objektu u najvećoj mogućoj meri vrati autentični izgled bez osporavanja njegove osnovne funkcije. Uz konsultacije sa Ministarstvom kulture i informisanja, kao naručioca projekta, doneta je odluka da se galerija dograđena sedamdesetih godina demontira i ukloni što predstavlja vraćanje autentičnih vrednosti centralnog izložbenog prostora.

- Ona je rezultirala uvođenjem galerije, novog nivoa u oba vestibila, kao i promišljenom dogradnjom aneksa koji je za funkciju imao povezivanje po vertikali sva tri nivoa (prošireni depo, centralni izložbeni prostor i galerija). Stoga se odlučilo da se u autentičan oblik vrati samo centralni izložbeni prostor koji predstavlja najznačajniji segment enterijera i najvredniji aspekt ideje autora arhitekte Branislava Kojića.

Činjenica da se u zgradu na Malom Kalemegdanu poslednji put ulagalo pre četiri i po decenije, dovela je do toga da je ona gotovo devastirana, o čemu naša sagovornica, kaže:

- Stanje objekta je danas posledica svih okolnosti koje su se dešavale u državi, gradu Beogradu, njegovoj kulturnoj politici, kao i posledica društvenih dešavanja i političkih promena, tokom poslednjih decenija.

Nažalost, vitraž Vase Pomorišca, na kome je bila predstava alegorije umetnosti, a nalazio se iznad glavnih ulaznih vrata, tokom velike rekonstrukcije Paviljona sedamdesetih godina je - izgubljen.

Dva Kojićeva projekta

PRVI projekat Branislava Kojića koji je dobio prvu nagradu na konkursu Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete s kraja 1925. godine, trebalo je da bude realizovan na terenu prekoputa Saborne crkve - otkriva Ksenija Ćirić. - Zbog neposredne blizine konaka, arhitekti su pri projektovanju morali da vode računa ne samo o terenskim uslovima već i o orijentalnom stilu zgrade konaka. Po završetku konkursa čelnik Beogradske opštine Kosta Kumanudi je međutim izneo negativno mišljenje o projektu ističući da podseća na drumsku mehanu. Beogradska opština je potom Udruženju "Cvijeta Zuzorić" ustupila zemljište na Malom Kalemegdanu, a Branislav Kojić je izradio nov plan.