Pesnik Đorđo Sladoje, dobitnik ugledne nagrade "Izviiskra NJegoševa"

Dobio sam niz značajnih nagrada od rane mladosti, srednjih godina, pa evo sve do poznih, ali "Izviiskra Njegoševa" je više od književne nagrade. Otkako sam saznao da sam laureat, moja radost ne jenjava. Iz mnogo razloga je tako. Jer, nagrada nosi ime najvećeg srpskog pesnika Njegoša koji je jedan od najvećih kulturnnh pojava u svekolikoj srpskoj istoriji. Ako na jednoj strani pre njega imate Svetog Savu, pa Vuka, Andrića, Dučića, Crnjanskog, ili iz drugih oblasti - Teslu, Pupina ili Milankovića, onda imate vertikalu srpske duhovnosti i kulture. Dobiti takvu nagradu čini veliku čast i radost svakom ko peva na srpskom jeziku. Uz to, voljom žirija ja sam pridružen jednom blistavom nizu dosadašnjih dobitnika među kojima su isto veliki pesnici od Miodraga Pavlovića, Rajka Petrova Noga, mitropolita Amfilohija, Milovana Danojlića, Ljubomira Simovića, i Ranka Jovovića koji se nedavno upokojio.

Ovo, za "Novosti", ističe pesnik Đorđo Sladoje ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade "Izviiskra Njegoševa" koju mu je uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice uručio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije na svetkovini upriličenoj u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Na pitanje da li ga ovo priznanje obavezuje odgovara potvrdno.

- Ali ne u smislu da ću sada pisati bolje, nego u nekom drugom, i kontekstu svega što se zbiva sa srpskim narodom u Crnoj Gori, a boga mi i na Kosovu i Metohiji, Hrvatskoj i drugim mestima.

o Koliko se Srbi druže sa Njegošem? Koliko je on danas daleko od nas?

- Njegoš je naša epska paradigma, čovek koji je simbol svega onoga za šta se borimo, dakle jedna od svetinja koja simbolizuje svojim delom, duhom i pesnički i onim što je činio kao državnik i kao vladika. Neko ko nam u svakom pogledu može biti idol i ideal i mera našeg napora pesničkoga. A to koliko se Srbi druže sa Njegošem ili koliko je on danas daleko od nas je stvar pomalo protivrečna. Meni se ponekad učini da smo mi zaista, blago rečeno nonšalantni, nepažljivi, neuredni kada je u pitanju odnos prema našem kulturnom nasleđu koje je veoma bogato i možemo da se ponosimo onim najboljim što su nam preci ostavili.

o A kako se odnosimo prema velikim precima?

- I oholo i ravnodušno, a njihova dela čine tradiciju i našu kulturu koji nas u suštini određuju. A nemamo dokaza da smo bolji od njih. Koliko ja vidim ni u čemu ih nismo nadmašili. Ako pogledate Njegoša, dvesta godina od njegovog rođenja nije zvanično obeleženo! Jeste jedna grupa ljudi na inicijativu Matice srpske i nekoliko njegovih sledbenika održala nekoliko programa ali je to daleko od toga šta je trebalo uraditi s obzirom na Njegoševu veličinu. Njegoš bi trebalo po mom mišljenju da bude ono što je Puškin za Ruse, Gete za Nemce, Šekspir za Engleze, Servantes za Špance, Igo za Francuze. Mi se na taj način prema Njegošu ne odnosimo. Međutim, sa druge strane, Njegoš je prisutan u narodnom duhu i narodu. Svedoci smo šta se u Crnoj Gori zbiva od probuđenog naroda. To je Njegošev duh, snaga Njegoševog dela. "Gorski vijenac" je čudesno delo i nema primera u svetskoj istoriji da je jedno pesničko delo sraslo sa bićem jednog naroda. Ima više Srba koji znaju "Gorski vijenac" napamet nego onih koji su pročitali Bibliju. Dakle Njegoš je živ pisac bez obzira na to kako ga zvanično tretirali. To je živo pesničko kulturno nasleđe kome i ja pripadam.

o Pratite li dešavanja u Crnoj Gori, krsne hodove za odbranu svetinja?

- Od početka pratim sva ta dešavanja. Žestoki udar na svetinje našao je iskru u kamenu, a pogledajte koliko ih Crna Gora ima počev od severa, Nikšića, Ostroga, Ždrebaonika pa dalje do Podgorice, Cetinja i čitavog niza na primorju. I sad treba iz katastra da vadite potvrdu da biste dokazali da je to vaše. Sa ushićenjem pratim te pokretne liturgije, rešenost naroda ozarenog što učestvuje u jednom velikom događaju, što se napokon setio sebe, slobodno progovorio i pokazao da jedan takav zaista varvarski čin, naum, da duhovne svetinje koje nama pripadaju pretvore u nešto drugo neće proći.

Duhovna snaga

Stvari u Crnoj Gori su se bitno promenile. Mislim da je njegoševski duh ključna figura celog tog pokreta. Iz njegovog dela izvire duhovna snaga, ali i drugih poput Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Vasilija Ostroškoga i ko s njima zarati neće dobro proći. I moj boravak u Nikšiću i Crnoj Gori skromni je prilog borbi za svetinje koje su moje i koje me suštinski određuju i obavezuju, a obavezuje me i Njegoševo ime i delo i nagrada "Izviiskra Njegoševa", kaže Sladoje.