ČEKAMO PRIMENU ZAKONA O KULTURI: Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević o nevoljama ove ustanove

Umesto dva za mart planirana nastupa proslavljenog violiniste, odložena usled pandemije, biće upriličena tri - 28. i 30. septembra te 1. oktobra. O tome sa kojim se sve izazovima suočavaju tokom organizacije ovih događaja, usled nametnutih nam mera, a usred nezapamćene krize "Kolarca", govori, za "Novosti", direktorka Kolarčeve zadužbine, Jasna Dimitrijević.

* Da li će Nemanjini nastupi biti i svojevrsni "test" kada je reč o nastavku sezone i predstojećim koncertima?

- Nastup Nemanje Radulovića je uvek poseban događaj koji se godinama unapred planira. Nemamo problem sa drugim koncertima i ograničenjem broja posetilaca, jer za neke koncerte je prodato do 250 ulaznica, te su u novom režimu rasprodati, dok ćemo za neke, zbog interesovanja publike, bezbedno proširiti kapacitet do 400 sedišta u Velikoj dvorani (kapaciteta 883 mesta). Sve ovo se odnosi na koncerte solista i kamernih ansambala, dok će nastupi simfonijskih orkestara sačekati oktobar. Nakon Nemanje, u okviru istog ciklusa "Kolarac tvoj svet muzike", nastupaće korejska pijanistkinja Jol Eum Son, 17. oktobra.

* Kako sprovođenje mera izgleda kada je reč o drugim programima?

- Sala za predavanja podrazumeva, u skladu sa propisanim merama, 90 raspoloživih sedišta od 200 postojećih. Bioskop, 40 mesta, od 90, uključujući i terasu. Kolarac priprema svoje programske prostore u novim uslovima, uz vidljivo označena upozorenja o obaveznom nošenju maski u toku programa, rastojanju, dezinfekciji ruku i prostora... Svi učesnici programa i zaposleni imaju obavezu provere temperature. Očekujemo i oslanjamo se na odgovornost i savest posetilaca u vezi sa merama bezbednosti, jer nam je svima u interesu da održimo sezonu do kraja godine, u novim uslovima.

* Može li se uopšte dugoročno funkcionisati na ovaj način?

- Mora, kako zbog publike, tako i zbog umetnika. Koliko dugo, ne znam, no moramo svi da preduzmemo sve da budemo bezbedni. Naš prvi test je BELDOKS festival, od 3. do 10. septembra. Na "Kolarcu" su u toku probe RTS ansambala. Počele su sa radom muzičke radionice i kursevi, sa manjim brojem polaznika, u skladu sa pravilima o bezbednosti. Upis u Školu stranih jezika je počeo, sa opcijom dolaska u manjim grupama u prostor "Kolarca" ili opredeljenjem za onlajn nastavu. U oktobru počinju prva predavanja našeg Centra za predavačku delatnost. Svima nam je potrebno vreme da se posle šest meseci vratimo u ambijent koji je kulturna potreba, emocija, doživljaj, novo iskustvo.

* Da li "Kolarac" kraj leta i sezonu dočekuje u neizvesnosti, uz koju je uplovio u vanredno stanje?

- U finansijskom smislu, neizvesna je naredna sezona. Ne možemo da projektujemo očekivani prihod od koncertne i ostale redovne delatnosti, jer još uvek nemamo potvrde za rezervisane termine koncerata, konferencija, drugih programa, u novim uslovima - mislim pre svega na ukupan mogući broj posetilaca u objektu, u skladu sa bezbednim uslovima daljeg rada. No, prilagođavamo se situaciji. Nećemo imati besplatne koncertne programe, jer je kupovina ulaznice za, na primer, Promenadne koncerte, istovremeno kontrola broja posetilaca, ali i prihod kojim moramo da pokrijemo minimum troškova organizacije ovih, pre pandemije besplatnih programa, čije troškove smo pokrivali sredstvima po konkursu Sekretarijata za kulturu, koja su izostala. Očekujemo podršku i razumevanje publike.

* Da li je makar obećana pomoć za tekuće troškove i pokrivanje gubitaka usled otkazivanja programa, isplaćena?

- Nije i koliko razumem, neće ni biti u celosti. U ovom trenutku, do početka septembra očekujemo pomoć za isplatu minimalnih zarada zaposlenima za jul i avgust. Ne znam gde su granice strpljenja. Očigledno je da će prihod od prodaje ulaznica i zakupa prostora za programe biti umanjen za bar 50 odsto od planiranog, zbog smanjenog kapaciteta. Gde smo, finansijski gledano, u odnosu na minimum šest miliona dinara mesečno za pokrivanje neophodnih troškova, znaćemo krajem septembra. U ovom trenutku, samo imamo uveravanja iz Ministarstva kulture, Sekretarijata, kabineta premijerke, da će uraditi sve što je moguće da se održi poslovanje i postojanje "Kolarca".

* Šta se dešava sa dugo iščekivanim, zakonskim i dugoročnim rešenjima za probleme "Kolarca"? Ko je sada tu na potezu?

- Dugoročno, trajno finansiranje "Kolarca" ima osnov u Strategiji za razvoj kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. i u dva postojeća člana Zakona o kulturi. U jednom se navodi da smo subjekt u kulturi koji uživa posebnu brigu, a u drugom da subjekti iz prvog člana imaju pravo na do 45 odsto subvencija za tekuće poslovanje. Mi smo pripremili tekst inicijative u vezi sa ovim, koju prosleđujemo dalje i kako je Skupština Srbije dalji nadležni organ, a podnosilac Ministarstvo kulture, ostaje nam da verujemo da će ovo ući u što hitniji dnevni red za usvajanje, ako bude rebalansa budžeta za ovu ili novog budžeta za 2021. godinu. Ne vidim pravnu prepreku za podršku instituciji. Zato i insistiramo na trajnom rešavanju pitanja finansiranja "Kolarca".

* Očekujete li, da li ste dosad očekivali, neku "glasniju" reakciju umetnika, publike?

- Postoje svakodnevno, glasne, različite inicijative u kulturi, no retko dočekamo i rezultat inicijative, jer nestane negde u istrajnosti i doslednosti pokretača ili medijskom posustajanju u javnoj podršci. Javnost i proaktivna zajednica uvek u kulturi treba da postoji i važna je, utiče na reakcije odgovornih za finansiranje u kulturi. Volela bih da sve inicijative u kulturi budu naslovne teme u svim medijima. Tako bi i političari bili svesni značaja uloge kulturne zajednice u razvoju društva. Drugi korak su zakoni i mogućnosti koje su u skladu sa zakonima ali i inicijative da se zakon menja ako nije u skladu sa realnim tokovima i potrebama u kulturi.

* Može li neka šira, a vaninstitucionalna akcija pokrenuti stvari sa mrtve tačke i ubrzati pomoć zvaničnih institucija?

- Ne postoji ekonomski, privredni, civilizacijski razvoj bez podrške kulturi i umetnosti, kako u državnom tj. budžetskom, tako i u nezavisnom kulturnom sektoru, kao preduslovu razvoja ljudske zajednice. Uostalom, sve češće najviši državnici Evrope u svim važnim pitanjima razvoja svojih država, na stolicama pored svojih, imaju ljude iz kulturnog sektora.