"Meša" za "DŽokera": Uručeno prestižno priznanje koje su 32. put dodelile "Večernje novosti" (FOTO/VIDEO)

Ovako je juče besedio pisac Vladimir Pištalo na uručenju prestižne nagrade "Meša Selimović" koju je dobio za knjigu eseja "Značenje džokera", u izdanju "Agore". Priznanje za knjigu godine, koje su 32. put dodelile "Večernje novosti", uručio mu je Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti" na Kosančićevom vencu. Pištalo je želeo da uglednu nagradu primi na mestu na kom je bila Narodna biblioteka koja je sravnjena sa zemljom tokom šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine, jer je za njega to jedan od posebnih prostora u Beogradu.

- Kad god organizujemo događaje na ovom mestu mi se podsećamo da za nas ovo nije gomila kamena već biblioteka- rekao je Pištalo. - Ta vernost tradiciji čini da tradicija živi. U ovom vremenu mnogi ljudi imaju utisak da ne rukovode svojim životima i potrebno im je nešto neočekivano, kao što je džoker. Da ustanu ujutru sa nadom da će se nešto desiti, a ne sa ugašenom nadom. Ustati sa nadom je džoker. "Značenje džokera" je knjiga o smehu. Čaplin je rekao da je svaki dan u kome se nismo smejali izgubljen. Nije onaj u kome niste dovoljno radili, ali je sigurno onaj u kome se niste smejali. Ne moramo se mrštiti da bismo bili moralni i mudri.

U svečanoj besedi Pištalo se obratio Selimoviću:

- Dragi Meša, verovali ste da je najlepša u životu želja - govorio je Pištalo. - Verovali ste da u Bosni ismevaju plemenita dela, a da ih pamte kroz mnoga pokolenja. Želeli ste spas i mir svima izgubljenim u ovom velikom ćutanju između neba i zemlje. Ne mogu zaboraviti sliku sveta predstavljenu u vašoj "Tvrđavi". Sećam se vaših tešanjskih rudara koji su pijanstvu sebi rezali žile na nogama. Sećam se kako ste mokri i blatnjavi prešli iz jedne kuće u drugu i došli kod Danke. Sećam se vašeg Šehage koji umirući u nestvarnoj lepoti Venecije, niže imena mesta iz rodnoga kraja. Sećam se kako sam u vašem stanu za televiziju jednom govorio o vama. Naravno sećam se vašeg Ahmeda Nurudina.

Prethodnih godina dodela "Meše" bila je jedan od najznačajnih događaja za novinare kulturnih rubrika iz skoro svih redakcija. Prvi put, kako nalažu epidemiološke mere, uručenju nagrade je prisustvovao mali broj ljudi.

- Mislim da je površno vezivati Nurudina samo za nedemokratska društva kao što je osmanlijsko ili komunističko - nastavio je Pištalo. - Mogao je živeti na američkom Jugu ili u Trampovoj Americi. Radi se o ličnosti koja je uvidela nesnošljivost ne tuđeg sveta - to je uvek lako - nego svog! Nurudin je balkanski Hamlet i Jozef K. Ono što je kod Kafke apstraktni ulazak u Zakon, kod vas je živopisnije i jasnije. Nurudin je hteo da uđe tamo gde su mu ubili brata. Možda bi bilo bolje da nije. On je bio slobodan kad je bio van sistema. Kad se pobunio i pobedio postao je deo sistema. Uspostavilo se da je to manje više isti red. U pogledu tog društvenog reda, vi ste se razilazili sa Ivom Andrićem. Andrić je smatrao da pisac ne treba nikako da se angažuje, nego da piše svoja dela. Vi ste mislili da pisac mora da reaguje na sve stvari oko sebe u vremenu u kojem živi. Na čuvenu misao "u ćutanju je sigurnost" vaš Hasan je odgovorio da je govor divna ludost koja čini čudo. Ljudi su mu postali bliži zbog govora.

Uručivši dobitniku nagradu koja se sastoji od skulpture sa likom velikog pisca, Povelje i novčanog iznosa Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti" je, kako je rekao, iskoristio priliku da citira odlomak iz Pištalove prethodne knjige "Sunce ovog dana":

- "Malo je pitanja u istoriji u kojoj jedna strana ima sto posto argumenata. Sarajevski atentat predstavlja takav slučaj. Čudno je kako se u demokratskom okruženju 21. veka sačuvao isključivo austrougarski pogled na austrougarsku okupaciju Bosne." Svojim čuvenim pucnjem Gavrilo Princip je napravio prečicu u ovom večnom čekanju. On je izborio za sebe jednu vrstu audijencije. I mi živimo u vremenu neke audijencije, bilo da je ona za EU, Evroatlantske integracije, bilo da se zove Balkan, ranije Jugoslavija... Večno pitanje audijencija pred nama, kako ćemo izaći i s čime, da li će to biti kontinuitet ili diskontinuitet, ostaje otvoreno.

O dobitniku "Meše" odlučivao je Veliki žiri u kome je ove godine bilo 60 istaknutih književnih kritičara. Knjiga "Značenje džokera" dobila je 19 glasova, a prof. dr Slađana Jaćimović je jedan od kritičara koji je glasao za nju.

- "Značenje džokera" je svedočanstvo bogatog ne samo literarnog nego i životnog iskustva - kazala je kritičarka. - Specifičnost autorove pozicije i izmeštenost iz zavičaja učinili su esejističku perspektivu složenijom i otvorenijom za mnogostruka preslikavanja i preispitivanja. Paradoksalni doživljaj života između svetova, istovremenog osećaja pripadanja i nepripadanja, iskosio je prespektivu pisanja o opštim pitanjima, ali i preispitivanja strane i sopstvene kulture, američkih mitova i naših zabluda, sadašnjosti i prošlosti, nostalgije i prihvatanja. Na prvi pogled čini se da je klatno piščevog interesovanja više pomereno ka američkoj kulturi i ličnostima u kojima je ona personifikovana - eseji o Marku Tvenu, Linkolnu, Čaplinu, Mjueru, Menkenu pretežu nad malobrojnim posvećenim Predragu Koraksiću Koraksu ili Saši Rakeziću Zoografu. Sa druge strane, oni posvećeni Čarlsu Simiću uspostavljaju ravnotežu između svog i tuđeg i sabiraju je u poziciji asimilovanog emigranta koji doprinosi slici Amerike kao uspelog eksperimenta blagorodnog mešanja različitih mentaliteta i kultura.

Ali "Značenje džokera" nije samo knjiga o promišljanju raznorodnih kulturnih i društvenih fenomena sabranih u iskustvenom prtljagu intektualca, rekla je Jaćimović i objasnila:

- Ovo je ponajviše svojevrsna knjiga o smehu ili, preciznije rečeno, pohvala smehu kao sredstvu mišljenja i načinu prihvatanja stvarnosti. Centralna i mnogolika figura Džokera jeste samo otelotvorenje mehanizma smeha koji se poigrava stereotipima, ruši predrasude i obezličava autoritete, podsmeva se ozbiljnom i obesmišljava pravila poretka. Pištalo pre svega ukazuje na onu životodavnu, pozitivnu stranu džokerovskog principa svodeći je na divlju lucidnost smeha koji skida masku privida sa lica sveta. Otuda su i ličnosti koji su u težištu njegovog veštog esejističkog razotkrivanja svojevrsni džokeri svog vremena. Izuzetni eseji nisu slučajno posvećeni Marku Tvenu, Abrahamu Linkolnu, Čarliju Čaplinu i Henriju Luisu Menkenu. Svi oni odražavali su džokerovsku prirodu iskakanja iz prosečnosti i bili su predstavnici egzistencijalne autentičnosti u jednom trenutku američke istorije.

Dobar esej, kao i dobar roman, pruža nam onu magiju čitanja kojoj je jedan od najboljih eseja ove knjige i posvećen , naglasila je jaćimović i dodala:

-Pohvala knjizi istovremeno je i džokerovska pobuna protiv modernog doba u kome mladi ljudi, kako kaže Vladimir Pištalo, naviknuti na brze internet informacije, nemaju kondicije da prođu kroz roman (191). I upravo u našem vremenu, u modernom mravinjaku smislenih i besmislenih podataka, u lažnom sjaju reklama, u afirmisanju potrošačke kulture kao matrice smisla koja vodi ka praznini, prepoznaje se ono drugo, lukavo, lucifersko lice džokera koje nam se smeši. U vremenu tzv. "nove normalnosti", na koju pokušavamo da se priviknemo, klovnovski osmeh džokera izaziva zebnju. Na nama je da odlučimo da li će da nas preplavi strahom ili bude izazov da mu se odupremo i prihvatimo igru. Značenje Džokera Vladimira Pištala pisano je kao pohvala ove druge mogućnosti izbora. Jer, da završimo rečima autora, "ni stvarnost ni čudesnost života ne dobijaju se na dar, već zavise od onoga što se u njih uloži".

U Velikom žiriju bio je i dr Mileta Aćimović Ivkov koji je istakao da mu je drago što se uručenje nagrade održava na jednoj od najžilavijih tačaka našeg kulturnog i istorijskog pamćenja.

- "Meša" se danas dodeljuje i za istrajnost - rekao je Ivkov. - Pištalo je oblikovao knjigu kroz koju uverljivo progovaraju njegov temperament, idejna i ideološka stremnjenja i intelektualno-stvaralačka interesovanja, obuhvatajući širi krug tema: od onih koje se tiču njegovog američkog života do onih koje su iznikle iz njegovog domaćeg, jugoslavenskog i srpskog iskustva. Rečju: knjigu koja je suma svih njegovih knjiga. Ako bismo tražili njenu centralnu tačku ona bi se mogla nazvati - iskustvo. Godine trajanja, rada, putovanja i mišljenja, učenja i stvaranja, sažele su se u njoj u amalgam jasnih slika sećanja, predstava i dubinskih uvida. Zbog toga je "Značenje džokera" čitalački pokretni praznik: slojevita i bogata knjiga - sva od snažnih impulsa i tragova života, vatre srca i duha.