CRTANI DNEVNICI IZ KARANTINA: Knjiga Zorana Petrovića, "zlatnog" dobitnika nagrade za karikaturu našeg lista

Dobitnik nagrade našeg lista "Zlatni Pjer", nedavno je objavio knjigu karikatura - dnevnik nastao tokom karantina:

- Da sam crtao dnevnik shvatio sam tek na kraju, kada sam odlučio da od toga moram da napravim knjigu - priča, za "Novosti", Petrović, o publikovanju svojih utisaka o pandemiji virusa korona. - Jedini logičan naslov je bio da sve to nazovem dnevnikom iz karantina. Zato je na svakoj karikaturi u knjizi odštampan datum kada je nacrtana i objavljena. Knjiga je i štampana na tankom papiru i sa tankim koricama. Kao nekada kada smo kao deca pisali nekakve dnevnike i spomenare u običnim, školskim sveskama. Doduše ja sam i tada crtao. Onako savitljive, sveske stanu u zadnji džep pantalona.

Na promociji ovog dela, u izdanju galerije "Kulturni prostor" iz Špajera, zahvaljujući dobrim recenzijama iz tamošnje štampe, za samo dva sata, planula je polovina tiraža. Radovi su potom izloženi početkom avgusta u Austriji, u galeriji Kulturni forum "Amthof" u Feldkirhenu. Već 25. septembra, kao počasni gost, samostalnom izložbom učestvuje na jednom od najvažnijih festivala svetske karikature u Sen-Žistu u Francuskoj. U oktobru će izlagati u Marselju, ukoliko, kako kaže, ne bude novog lockdown-a.

- Nadam se da ću tada uspeti da prikupim materijal za drugi deo dnevnika karantina. Zasada me političari dovoljno ispirišu - priča Petrović.

Kada je radio prvu knjigu mnoge ideje ostale su samo pribeležene, dok je crtežom reagovao na izjave zvaničnika, ili onih "manje" zvaničnih:

- Dok nisu na internetu počeli da cenzurišu, nakupio sam se informacija. Poznati, pre svega nemački, lekari, virolozi, stariji političari, koji počnu da govore istinu tek kada odu u penziju, politički kritičari, poslovni ljudi, pravnici, ljudi sa berze, počeli su da izlaze sa svojim mišljenjima, objašnjenjima i pre svega dokazima. Ne samo medicinskim.

Raspoloženje tokom karantina mu je, kako opisuje, "išlo kao krvni pritisak.... gore-dole":

- I nije mi bilo do smeha. Više je bio grč i neverica. Neka zlokobna tišina. Prazne ulice.

Kovid 19, za našeg sagovornika je samo simbol, jer je shvatio da je reč o nečem sasvim drugom:

- Kada sam čuo šta sve govore zvaničnici, prvo u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, a i kasnije o svetskoj vladi, novom svetskom poretku, novom normalitetu, great reset-u, digitalnom novcu... Pa ništa mi nije drugo preostalo nego da crtam.

Ideja o knjizi sa karikaturama na temu pandemije korone, dopala se jednom austrijskom izdavaču ("Benevento pablišing"), sa kojim trenutno priprema veliki međunarodni projekat:

- Knjiga će najverovatnije imati više od 300 stranica, a u njoj će se naći i najveća imena svetske karikature - ističe sagovornik, dodajući da još pristižu radovi sa svih krajeva planete. - U karikaturama, koje sam do sada video, provejava nada da ćemo se probuditi iz ovog ružnog sna, ali i strah da nam život više nikada neće biti isti. Strah od cenzure, posledica... Radujem se raznolikosti u izražavanju mojih kolega i pre svega kako shvataju ovu tragikomediju. Mada je situacija vrlo, vrlo ozbiljna.

Pelcovanje protiv satire?

MLADE karikaturiste prema mišljenju našeg sagovornika u ovom poslu isključivo vodi ljubav, jer od njega u Srbiji ne može da se živi, a i na Zapadu je sve teže:

- Moraju da budu uporni i da rade, jer je 95 odsto rad, a samo pet talenat - objašnjava Petrović. - Sprema nam se neka nova budućnost, možda nam preko čipova i vakcina promene taj deo genetskog koda, pa karikaturista više neće ni biti. A možda sam ja sve ovo što se događa oko korone pogrešno shvatio.

Hvala "Novostima" što čuvaju "Pjera"

NEKOLIKO puta Petrović je osvajao priznanja na konkursu za karikaturu u organizaciji našeg lista, a pripala mu je i najznačajnija nagrada "Zlatni Pjer".

- Ja retko šaljem karikature na konkurse. Imam neki svoj, drugačiji, put. "Pjer" je izuzetak. Želeo sam ga od kada sam počinjao da se bavim ovim poslom. Znači mi, mnogo. Hvala "Novostima" da nekako održavaju "Pjera" u životu - kaže Petrović, koji smatra da bi na konkurs trebalo da se javi što više mladih autora.