SNOVI VIZIONARA: Knjiga poezije Vladana Radovanovića "Među bićem i nebićem"

Reč je o zbirci pesama i lirskih priča (nastalih od 1956. do 2013. godine) koja je, po rečima recenzenta Miloša Jocića, kuriozitet čak i među Radovanovićevim raznorodnim stvaralaštvom.

- Ova zbirka "čiste poezije", kako ju je autor nazvao budući da su u pitanju uglavnom dela monomedijske, striktno tekstualne književnosti, ostala je nedočitana čak i među njegovim retkim proučavaocima, zahvaljujući pre svega činjenici da su ovi tekstovi do sada postojali samo u rukopisu, u nekoj vrsti višedecenijskog tamnovanja - ističe Jocić.

Ove pesme, kako stoji u pogovoru, odaju pesnika izgrađenog modernističkog senzibiliteta.

- Imajući u vidu datume nastanka ovih dela, i ova Radovanovićeva čisto književno-tekstualna dela takođe mogu svedočiti o autorovom pionirskom duhu. Eliptična i hermetična priroda njegovih ranih pesama pripada liniji lirske poetike koju je u našem pesništvu započeo Momčilo Nastasijević, a u posleratnom periodu nastavio Vasko Popa i, donekle, rani Miodrag Pavlović; Radovanovićeve apsurdističke kratke priče, potom, mogle su anticipirati postmodernu kratku prozu Davida Albaharija i Svetislava Basare - navodi Jocić.

Značaj Vladana Radovanovića, zaključuje Jocić, kao pisca, slikara, vizuelnog i konceptualnog umetnika, teoretičara i kompozitora, nemerljiv je, ali je i u velikoj meri nepriznat, a fantastično uzbudljiva priča o njegovom delu poznata je mahom samo uskim umetničkim i još užim akademskim krugovima. Razlog za to može ležati u pogrešnom verovanju koje često vlada u našoj umetničkoj kulturi, da autori koji su u svom delu eksperimentalni ili ekscentrični ne mogu biti deo umetničkog kanona; da je za njih rezervisano samo mesto u andergraundu, na periferiji čitalaštva i kritike. Takvo verovanje je pogrešno iz razloga što je svaki velikan umetnosti velik upravo zato što je preispitivao i prevazilazio norme svoje epohe i otkrivao norme budućnosti:

- Danas, na izvestan način, živimo u dobu Vladana Radovanovića, odnosno u dobu gde se i u umetničkom svetu i u intimnom životu obistinilo sve ono što je ovaj umetnik, metaforički govoreći, sanjao pre pedeset godina. Živimo u svetu znaka; vizuelne kulture i tekstualno-grafičkog jezika; okruženi smo vokovizuelnim simbolima na ulici, na svojim računarima i mobilnim uređajima. Doba druge polovine dvadesetog i prvih decenija dvadeset i prvog veka je doba sinkretičnih umetnosti poput filma, stripa, konceptualizma, performansa; u ovo vreme čak i interaktivna umetnost postaje deo glavnog toka kulture, zahvaljujući pre svega video-igrama kao izazovnom novom narativnom medijumu. U ovom vremenu, Radovanovićevo delo nije više eksperiment, niti samo periferni umetnički fenomen, nego nova civilizacijska i umetnička norma na čijem je on bio tragu.

Književni opus

Ukoliko se izuzmu sintezijska, vokovizuelna i radiofonska verbalno-muzička ostvarenja, u kojima se uz reči naporedo pojavljuju i druge vrste medija kakvi su slika i muzika (na primer, "Varijacije za TV", "Kratka autobiografija", "Malo večno jezero"), moje čisto književno stvaralaštvo, u koje ulaze poezija, proza i pisana drama, nešto je manjeg opsega od drugih oblasti moga stvaralaštva - piše Radovanović u uvodu knjige.

Ono što je takođe presudno za uvažavanje njegovog književnog opusa je to što on "nije ni pravovremeno nastupio u našoj kulturnoj sredini, te nije ni zaživeo pravim životom".

- Neke književne celine, "Pesme I", "Pesme II" i "Pričice o JEDNOM", objavljene su tek posle gotovo pola veka, dok "Pesme III" i "Kratki tekstovi" dosad nisu bili objavljeni.