KNJIŽEVNA KRITIKA: Dragoceni višak - Dejan Aleksić, "Dok traju svetovi", izabrane pesme, KC Novog Sada 2020.
Izbor pesama u zbirci Dejana Aleksića "Dok traju svetovi", objavljenoj u Kulturnom centru Novog Sada 2020. godine, sačinio je sam autor. U njoj nalazimo pesme iz njegove poslednje četiri zbirke - "Jedino vetar", "Biti", "U dobar čas" i "Radno vreme raja".
Pesme u toj zbirci - raspoređene u četiri ciklusa - čine zaokruženu, pažljivo komponovanu celinu. Na osnovu nje stičemo uvid u najznačajnije motivske i tematske tačke poezije ovog pesnika. On svoj pesnički univerzum stišano, filigranski, stvara zagledan u sitnice, u prizore, događaje i tokove koje čine svet oko njega. - One su podsticaj za metafizičko-pesničke opservacije najvišeg reda, koje su građene na osnovu izuzetnih personifikacija, poređenja, metafora, stišane, ali efektne ironije, ludizma.
Sitnice u poeziji Dejana Aleksića zapravo su mala čuda - zato što sadrže reči i zato što u svojoj množini čine pesmu ili molitvu, a u pesnikovoj zagledanosti u njih, a potom u sebe, uočavajući tanane veze i odnose - i osobenu pesničku filozofiju. S obzirom na esencijalnost te poezije, na njenu dubinu i na pesnikovu veru, te pesme možemo poistovetiti i s molitvama.
Tek kako bismo u malom naslikali taj svet, navešćemo nekoliko sitnica koje ga čine - oblutak, list, kap, pero, lula, šestar, sveća, šešir, češalj itd., kao i to kako one "rade" u vrhunskoj poeziji:
Verujem u svetu jednostavnost,
U to da nisu mogli biti
Drugačiji ni list ni kap,
Ili pero, zastalo na tren
Iznad tla, u napuštenom
Dvorištu, gde je vreme
Nevidljiva kružnica
Sa prečnikom od
Zategnutog užeta
Za sušenje rublja.
Na osnovu navedenih stihova, kao i na osnovu drugih pesama, uočićemo prolaznost kao jedan od dominantnih motiva u stvaralaštvu Dejana Aleksića. Njegov lirski subjekt se bez sentimenta i predrasuda odnosi prema njoj. Za njega su dostignuća ljudskog duha "mali doprinos istoriji dima". No, uprkos tome, kako saznajemo čitajući Aleksićevu poeziju, prolaznost sadrži prosjaje večnosti. Za stvaraoca one su ono što je on stvorio, za druge to su "vanvremeni trenuci svakodnevnog iskustva", kako je to uočio književnik i filozof Saša Radojčić.
Stvaralački prosjaji, nastali u jeziku, kao dragoceni višak, pored vere, nade i ljubavi, osmišljavaju i profanost života - na primer prodavačice srećki i zidara dok doručkuju, služavke u kuhinji dok secka luk, svih nas, naročito u trenucima nedobrovoljno izabrane samoće. Ti prosjaji sigurno će trajati dugo, veoma dugo, mnogo duže od svih nas dok se u dim ne pretvore, o čemu svedoči celokupna poezija Dejana Aleksića o kojoj će svedočiti i antologije o kojima mi ništa nećemo znati.
Pored navedenih osobenosti poezije Dejana Aleksića, s obzirom na to da imamo uvid u njegovo celokupno stvaralaštvo, i ono namenjeno deci, slobodni smo da kažemo da u njemu vidimo stvaraoca raskošnog i jedinstvenog talenta koji je imao Dušan Radović.