HRISOVULJA POEZIJI DUBOKOG POISTOVEĆENJA: Priznanje pesniku Milanu Nenadiću
U SREDNjOVEKOVNOM manastiru Žiči nadomak Kraljeva, na sam dan Preobraženja Gospodnjeg, u sredu je na prigodnoj, ali zbog epidemiološke situacije skraćenoj ceremoniji, pesniku Milanu Nenadiću uručena “Žička hrisovulja” - najviše priznanje Žičkog duhovnog sabora “Preobraženje” i jedno od najprestižnijih književnih nagrada u nas.
Foto: Goran Šljivić
Kako je, po tradiciji, odluku o dodeli žiri saopštio još na Spasovdan, 40 dana po Hristovom vaskrsenju, ovogodišnja “Žička hrisovulja” pesniku Milanu Nenadiću je pripala “za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.
Ovo značajno priznanje, koje podrazumeva “zlatopečatenu povelju” i preobraženjsku ikonu, Nenadiću je, kao jednom od 29 dosadašnjih dobitnika i čuvara srpskog pesničkog jezika i reči, takođe po tradiciji uručio gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.
- Radost koju osećam primajući ovu povelju u Žiči teško je obuhvatiti rečima, mada se zna da su od postanja pesnici gospodari reči, dakle najizlišnijeg sjaja. I sama Žiča od svog postanja, od Stefana Prvovenčanog i brata mu Save, ugrađena je u biće našeg naciona i stoji u vremenu kao zlatna žiška, kao svetionik, kao ona divna vatra koju su preci ložili da se i na udaljenim mestima vidi i razgoreva među svojima. Tu su se krunisale srpske kraljevske glave i ustoličavali episkopi, a Bog je dobar i valjda će dati da tako i ostane - besedio je ovogodišnji laureat Milan Nenadić.
On je naglasio i da mu je „poezija pružila trenutke radosti, ali i sate teške muke, pogotovo kad kraj tolikih reči biram onu pravu koja bi trebalo da se, poput medonosne pčele, zaustavi na pravom mestu i ponese sve misli i osećanja kao ugaoni kamen“.
SABOROVANjE
ZA razliku od prethodnih, uručenjem priznanja nije stavljena i tačka na ovogodišnji Žički duhovni sabor. Tako će zbog epidemiološke situacije, tradicionalno veče sa laureatom biti održano tek 4. oktobra. Dan kasnije planiran je okrugli sto kritičara na kojem će eminentni poznavaoci savremene srpske poezije izložiti svoje radove o Nenadićevom stvaralaštvu, a koji će kasnije činiti novi zbornik edicije o dobitnicima “Žičke hrisovulje“.
- Već dugo znam da je reč strašna odgovornost i da se celog života upinjem da tu odgovornost ponesem. Ali još me ne napušta osećaj pred tim rečeničnim izobiljem da bih mogao da pogledom progorim papir na onom mestu koje traži pravu reč, a ta reč neće i neće – dodao je laureat.
- Kao što sam znao da se od radosti glasno nasmejem, da vrisnem što je ona prava, ona neophodna, ona lekovita reč sletela baš tamo gde treba. Ko ne zna s kakvim je mukama skopčano pevanje, taj ne zna ni za zadovoljstvo o dobro obavljenom poslu. Pevanje na mom maternjem srpskom jeziku, pričinilo mi je retka zadovoljstva. Jedno od takvih je i ovo u Žiči.