DNEVNIK ZABLUDA: Nova vremena

I ja boravim često u vikendici, daleko od urbane vreve. Komšija arhitekta profesor, sa brda preko puta, požalio mi se da nude da kupe za budzašto njegovu neupotrebljivu kuću jer su tokom godina zapuštenosti lopovi iz nje odneli sve, uključujući i krov. Pre neki dan sam, došavši na svoje brdo, zatekao prvu komšinicu, "uglednu novosadsku direktorku - arhitektkinju", kako odnosi metalnu kapiju kroz koju ulazim na put u svoje imanje. Kao da se radi o nečemu normalnom, "objasnila mi je" da je skida kako bi je premestila na ulaz svoje novokomponovane kuće: "jer su se vremena promenila, ona se ograđuje, a meni - protivniku ograđivanja, kapija nije potrebna". Na poziv da mi nadoknadi štetu, odgovorila je da je kapija "amortizovana i nema vrednost!"

Ali, otimanje tuđeg "sa stilom" i na "visokom nivou" je opštepoznata pojava, protiv koje su, nažalost, nemoćne i najviše institucije. Nedavno je turski lider Redžep Tajip Erdogan prenamenio - preoteo svetsko kulturno dobro istambulsku Aja Sofiju. Ovu građevinu podigao je u šestom veku vizantijski car Justinijan Prvi kao prvoklasnu katedralu Rimskog carstva posvećenu "Svetoj mudrosti". Skoro hiljadu godina bila je najveća crkva na svetu, hram toliko veličanstven da je sam car za njega u divljenju uzviknuo: "Solomone, nadmašio sam te!" Kada je Carigrad 1453. pao pod otomanske snage, Mehmed Drugi Osvajač pretvorio je hram u Veliku džamiju Hagiju Sofiju, a s vremenom su vizantijski mozaici koji su krasili unutrašnjost prekriveni malterom ili uništeni, a oko grandiozne arhitektonske strukture podignuta su četiri minareta. Iako su mnogi sanjali o danu obračuna, građevina je ostala u funkciji džamije do 1934. kada ju je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač sekularne, moderne Turske, pretvorio u muzej, najveći u zemlji, koji je 2019. privukao čak 3,7 miliona posetilaca. Unesko ga je proglasio svetskom baštinom.

Reakcija visokih hrišćanskih predstavnika na otimanje bila je prigušena. Papa Franja je prošaptao "da je tužan", a istočni pravoslavni patrijarh iz Carigrada Vartolomej bojažljivo žali što će Aja Sofija prestati da bude "mesto i simbol susreta, dijaloga i mirnog suživota naroda i kultura". Vlade Evropske unije i SAD su promrmljale da žale i procedile nezadovoljstvo. U izjavi Uneska izražava se zabrinutost što je ova odluka doneta bez prethodne rasprave i upozorava da je prekršena Konvencija o svetskoj baštini iz 1972, kojoj je Turska potpisnica.

Prva molitva u džamiji obavljena je 24. jula, na godišnjicu Lozanskog sporazuma, potpisanog između savezničkih sila i Turske, kojom su povučene granice ove moderne države. Ono što danas izlazi iz kapije Aja Sofije je duh koji sebe vidi kao svojstveno dobro, a svoje odabrane neprijatelje kao svojevrsno zlo. To je duh osvete, i to treba svima da bude jasno.