DELUJE NESTVARNO KAD DOĐEŠ DO "ALBERTINE": Slikar Uroš Đurić o delima koja su nedavno dospela u stalnu kolekciju slavnog bečkog muzeja

Ovako Uroš Đurić reguje na vest da je sedam njegovih radova iz serije "Bespredmetna autonomija" (figurativna slika velikog formata i šest manjih, apstraktnih, koje su svojevrsna posveta Maljeviču) ušlo u stalnu kolekciju znamenitog bečkog i svetskog muzeja. Slikar uvažen na našoj, ali i evropskoj sceni, široj javnosti poznat i po seriji filmova "Mi nismo anđeli", ali i kao sveznalica - tragač iz kviza "Potera", nije još upoznat s time kako su njegovi radovi dospeli u "Albertinu", osim što ga je muzej obavestio da će od sada pa ubuduće tamo ostati.

- To su dela koja su bila u zbirci jednog od najvećih kolekcionara u Austriji, Karla Hajnca Esla, vlasnika poznate franšize "Baumaks", koji je bio primoran da proglasi bankrot - priča Đurić. - Moja dela otkupio je posle izložbe "Krvi i med", koju je 2003. radio Harald Zemen. Bio je to prvi put da jedan značajni svetski kustos, dvostruki komesar Bijenala u Veneciji, posveti postavku savremenim umetnicima sa Balkana.

Oni koji prate rad ovog slikara znaju da je, uz vizuelnu umetnicu Milicu Tomić, već decenijama prisutan u likovnom životu Austrije.

- Nismo se toliko mi orijentisali ka austrijskoj sceni, koliko su nam oni otvorili vrata, pokazavši interesovanje za naš rad - objašnjava naš sagovornik. - Izlagali smo u njihovim najznačajnijim institucijama, priznatim u Evropi i svetu, poput bečkog "Kunsthalea", Muzeja "Ludvig", "Štajerske jeseni" u Gracu... Sve to je podiglo vidljivost naših dela na internacionalnoj sceni.

Serija "Bespredmetna autonomija", sa kojom je sada ušao u bečki muzej, bila je za njega veliki iskorak u drugoj polovini devedesetih. Zahvalan je Mileti Prodanoviću, koji ga je tada nagovorio da upiše postdiplomske studije, ali i kustosima Branislavi Anđelković i Branislavu Dimitrijeviću, zato što su mu preko Centra za savremenu umetnost producirali radove.

- Posle jednog teškog, gotovo dramatičnog perioda, u kome sam imao problema i sa novcem i sa prostorom za rad, bio sam životno i umetnički učauren - priseća se umetnik. - Kao stvaraocu u rastu i razvoju izašli su mi u susret, stavili me na budžet, tako da nisam plaćao školovanje na postdiplomskim studijama. Tu je nastao početni impuls za ciklus ovih radova. Šest malih radova napravio sam u ateljeu Tanje Ostojić, koja je takođe tada stvarala nešto inspirisano Maljevičem.

A za izložbu na koju su ga 1997. pozvali Anđelkovićeva i Dimitrijević dobio je hiljadu maraka da izvede svoje delo:

- Tako sam prvi put i imao priliku da napravim nešto većeg formata. Ta slika je sad u "Albertini" - objašnjava Đurić, i ističe i podršku dobijenu od istoričara umetnosti Dejana Sretenovića i Lidije Merenik (o ovom ciklusu objavila je svoj prvi članak časopisu "Flešart internešnal"). - To su stvari koje su u korenu svega što mi se sad desilo sa ulaskom u "Albertinu".

Autonomija, iz naslova ciklusa, koju je tada proglasio i manifestom, sa kolegom Stevanom Markušem, još mu je važna:

- I dalje samostalno finansiram svoju umetnost, nemam čak ni nekog značajnijeg zastupnika. Sarađujem uspešno sa beogradskom galerijom "Iks vitamin", na principu međusobnog uvažavanja i visokih profesionalnih standarda. Suštinski sam nezavistan i u potpunosti živim od onog kako mi je rad valorizovan. Ta nezavisnost mi je dala sve: mir, slobodu izražavanja. A možda mi je oduzela neki mogući glamurozniji život.

Zarad višeg standarda, kaže, nije pristao da u umetnosti eksploatiše popularnost stečenu u drugim medijima:

- U tome se ne bih osećao ugodno, a možda bi mi i skratilo život. Tako da je ovo za mene ona potrošnja života koju mogu da iznesem. Mnogo je važno razumeti sebe i otkriti samoodržive modalitete, u kojima se osećate kao slobodna ličnost - zaključuje Uroš Đurić.

URBANI GERILAC

JEDNO Đurićevo delo upravo je na izložbi "...ako utopija uspe..." u Galeriji DOB, na kojoj su izloženi radovi rokera-umetnika:

- Moja muzička karijera, kao člana benda "Urbana gerila", bila je kratka, strelovita - kaže sagovornik. - Životnim opredeljenjem ostao sam vezan za rokenrol ambijent. Deo sam tog miljea, iako sam se profesionalno opredelio za vizuelnu umetnost.