NA SETU "DARE" BILO POTRESNO: Zlatan Vidović o ulogama u serijama, filmu "Dara iz Jasenovca" i pozorištu

Umetnički put započeo je u rodnoj Gradiški, gde je završio osnovnu i srednju školu, glumu je usavršio na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, da bi se na scenu grada na Savi povremeno vraćao kao glumac, ali i kao reditelj predstava "Ljubav", "Migranti" i "Kumovanje, ludom radovanje".

- To je moj skromni doprinos mestu u kome sam odrastao i forimirao se kao ličnost. Režirao sam te komade jer su me tekstovi provocirali i zanimali. Napravili smo lepa, kamerna pozorišna ostvarenja, koja su donela kulturnu injekciju tom malom gradu. Svugde kod nas, i u većim i u manjim sredinama, umetnost ne dobija mesto koje zaslužuje. Velike nacije su poznate po velikim kulturama, a mi, nažalost, to uvek zaboravljamo - kaže, u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Zlatan Vidović, koga smo sačekali da na tri meseca doputuje u Beograd zbog nove uloge i već prvog dana se sreli sa njim.

Glumačka zvezda iz Banjaluke, koja će tek zasijati kada ga bolje kroz uloge koje je ostvario, ali i koje mu predstoje, upozna i Srbija, dodaje da su tri vodeće role u pozorištu veliki blagoslov.

- Čast je igrati takve uloge, jer ih glumac može samo priželjkivati, a mene je u kratkom periodu zadesilo mnogo dobrih stvari i u pozorištu i na filmu. Za ovo drugo zaslužni su Predrag Gaga Antonijević i Nataša Drakulić, koji su me "iskopali" i prepoznali. Najpre sam u "Ubicama mog oca" imao manju, efektnu ulogu, kasnije su me izabrali za glavnu mušku rolu u filmu "Dara iz Jasenovca", a nedavno su mi ukazali poverenje da zaigram glavnog muškog junaka u seriji "Pevačica".

Da je Vidovićeva karijera u stalnom i ozbiljnom napretku, govore i uloge u serijama "Meso", "Kosti" i "Hotel Balkan", igrano-dokumentarnom TV filmu "Koridor '92", predstojećem filmu Nemanje Ćeranića "Lihvar", kao i filmu poznatog američkog reditelja u kome je na Malti zaigrao sa Benom Kingslijem i Džozefom Fajnsom. Ipak, u žiži pažnje našao se kada je najavljeno snimanje serije "Pevačica", koja se oslanja na četiri godine nerešeno ubistvo folk pevačice Jelene Krsmanović Marjanović.

* Pripala vam je uloga glavnog detektiva u istrazi misterioznog ubistva koje je ponovo uskovitlalo javnost?

- Ta nesreća odavno je prerasla stranice crne hronike i postala društveni fenomen. Nešto slično zbilo se u Americi 1994. godine kada je O Džej Simpson ubio suprugu, a na osnovu čega su posle snimani i dokumentarni i igrani filmovi i serije. Gaga Antonijević prepoznao je taj društveni trenutak i pretočio ga u seriju. Ta teška tragedija povezana je i sa društveno-političkim aspektima i sa nadrealnim, a u celoj priči je mnogo trilera. U Holivudu su rađeni filmovi slične tematike, poput "Zodijaka" Dejvida Finčera, "Džon F. Kenedi" Olivera Stouna ili "Leto kada je ubijao Sem" Spajka Lija. Ne mogu da otkrivam ništa o radnji, ali verujem da će serija biti zanimljiva publici jer scenario obiluje neočekivanim obrtima, zapletima i mnogim dobrim ulogama. Igram čoveka sa teškom, burnom prošlošću zbog koje je "polomljen" od života i koji biva upleten u ubistva i intrige. Bojan je inteligentan čovek, ali je zapostavio sebe zbog nesrećnih okolnosti. Divan lik, ali težak za igru jer je psihološki veoma iznijansiran. Publika će videti napetu krimi-dramu upakovanu u žanr koji do sada nismo imali priliku da gledamo ovde.

* Gledaćemo vas od oktobra u filmu "Dara iz Jasenovca", koji donosi tešku i potresnu priču o stradanju srpske dece u NDH?

- Igram Mileta Ilića, oca glavne junakinje, devojčice Dare, i to je do sada najteža moja uloga na filmu. Tema je teška, ali o njoj je zaista trebalo progovoriti. Žao mi je što nismo i ranije i što je to gurnuto u istorijski zapećak. Svi znamo šta je Jasenovac bio, a nikako se do sada nije desio veliki film koji će tu priču da prenese i da ostavi pečat. Taj film će ostati posle nas i biće zapisan u vremenu. Velika je čast igrati u takvom projektu. Svi na setu su bili predani dušom i telom tome jer su shvatili značaj posla koji obavljamo.

* Kako ste se suočili sa scenama stradanja koje ste oživljavali?

- U veoma kratkom periodu radio sam na predstavi "Zločin i kazna", filmu "Dara iz Jasenovca", seriji "Hotel Balkan" i američkom filmu. Konstantno sam bio u avionu, autobusu i automobilu, ali na setu "Dare" sve bi stalo. Kada vidite taj veliki broj statista, prirodu, ljude u ustaškim uniformama, zaista bude zlokobno. Ti prizori vas nateraju da se zamislite nad sobom. Zapitate se šta se desi u čovekovoj glavi da zakolje nekoga ko mu ništa nije skrivio, ko govori istim jezikom, ko ima iste običaje. Nepojmljivo mi je da komšija ubije komšiju samo iz verskih ili ideoloških razloga. Još ne znam šta se to desi u glavi, koji zubac ispadne iz mašine, pa poželiš da uradiš tako monstruozne zločine. Treba zapamtiti da je Nezavisna Država Hrvatska bila jedina koja je imala logore za decu. Oni su hteli da zatru seme jednog naroda, a to su nacionalistička i ideološka mržnja i genocid. Pošto sam iz Gradiške, bake i deke su mi pričale kako su tokom celog rata leševi plovili Savom zbog čega je reka stalno bila crvena od krvi. Kada sam dobio scenario, počeo sam da istražujem tu priču i sa užasom shvatio da su se ustaše nadmetale ko će više dece da pobije.

* Istoriju suprotstavljene strane čitaju na različite načine, a igrani film pak nudi umetničku obradu istorijskih događaja. Kako da prevaziđemo različita "čitanja" i dođemo do istine?

- Da bi rana zacelila, mora proći kroz određeni proces. Ako tu ranu stalno kopamo, nikada neće stići da zaceli. Svaki narod i svaki čovek mora da se suoči sa svojim greškama i lošim odlukama. Neizbežno je. Niko ne može poreći postojanje Jasenovca u kome se desio pogrom Srba, Jevreja i Roma. To je istorijska crna mrlja naroda koji je to uradio i što pre se taj narod suoči sa tim, lakše će mu biti. Film "Dara iz Jasenovca" je jedan od načina da istini u oči pogledaju ljudi koji to i dan-danas negiraju. Mislim da se Jasenovac ne može negirati, kao i mnoge druge stvari, ali treba biti hrabar i priznati ih.

* Bićete deo i igrano-dokumentarnog TV filma "Koridor '92" autorke Slađane Zarić, čija tema jeste upravo skorašnji ratni sukob?

- Imaću snimanja sa Slađanom Zarić u Vršcu i okolini Šapca. I o tome je trebalo progovoriti. Da se ta operacija nije desila, bilo bi... Ne znam da li vam je poznata priča o smrti 12 banjalučkih beba u porodilištu. Da Koridor nije probijen bilo bi, nažalost, još takvih slučajeva. To je hrabra i najznačajnija akcija Vojske Republike Srpske u prethodnom ratu. Tako su spojene Srbija i Srpska i omogućen protok robe, medicinske opreme i svega ostalog. Drago mi je što se radi ova forma filma jer je dokumentarni deo veoma potresan i tačno prenosi sudbinu tih ljudi. Istorija je kod nas uvek aktuelna i konfliktna, stalno se borimo sa njom da bismo poboljšali sadašnjost i budućnost. Trebalo bi mnogo više da se osvrnemo na trenutak u kom živimo i da mu damo više pulsa, vetra i vazduha.

* Jedna od potki serija "Meso" i "Kosti", koje je radio Nikola Pejaković, predstavlja suočavanje sa teškoćama u sadašnjosti?

- Kolja govori o posttranzicijskom periodu u našoj sredini u kojoj su ljudi ogorčeni, obespravljeni i bore se za goli opstanak. Nismo napravili dobru tranziciju iz socijalizma u kapitalizam. Ostali smo sa socijalističkim tekovinama u vremenu korporativnog kapitalizma. Zato smo sada nesnađeni, pogrešno nasađeni i pokušavamo da se izborimo sa tim. Kolja odlično piše o ljudima sa margine društva i ima divan dar za pisanje dijaloga i replika koje "same idu" iz glumaca. Serije "Meso" i "Kosti" dva su dela trilogije i prikazuju život običnog čoveka u današnjim okolnostima. Dešavaju se u istom gradu, ali likovi nisu isti i tako u "Mesu" igram konobara, a u "Kostima" molera.

* Serija "Hotel Balkan", koja se očekuje ove jeseni na Superstar TV kanalu, spaja prošlost i sadašnjost. Koja je vaša uloga u njoj?

- Deo priče "Hotela Balkan" je smešten u epohu, a deo je moderni. Reč je o porodici Kuruzović, koja godinama drži hotel i njihovim tajnama i zakopanim intrigama, nešto poput "Glembajevih". Igram kriminalca, odnosno zelenaša, koji pokušava da se "ugradi" u taj hotel.