BILI SMO TU DOK SE NE USPAVA, PA IŠLI DA PLAČEMO: Isidorin sin i drugarica opisali njene poslednje dane

- Znali smo da je njena vrsta kancera veoma opasna i prognozne nikada nisu bile dobre. Čudo je da je uopšte uspela da izdrži osam godina. Mnogo smo joj zahvalni što se borila kako bi što duže bila sa nama - izjavio je njen sin Lav Pajkić i dodao:

- Spremali smo se za ovaj trenutak, ali za ovakvo nešto nikada ne možete da budete spremni. Pričali smo o ovom trenutku, ali pri svakom takvom razgovoru, mi koji smo joj najbliži, nismo mogli da prihvatimo takav scenario. Odbacivali smo ga i tretirali kao nerealan.

Uvek smo mislili da se ovo neće dogoditi iako smo možda u dubinama srca to znali i osećali. Vili je jako teško, možda i najteže. Veza između ćerke i majke vrlo je specifična i jaka, iako se često potenciralo kako ona liči na Nebojšu, a ja na majku. One su zaista bile nerazdvojne. Majka ju je stalno savetovala i bila važan ženski uticaj u Vilinom životu - dodao je Lav.

Dugogodišnja prijateljica Jovana Hismajer se, sa druge strane, prisetila poslednjeg susreta sa književnicom.

- Isidoru sam poslednji put videla pre nešto više od mesec dana. Čak ni tada, u tako lošem stanju, nisam htela da poverujem da smo poslednji put jedna pored druge. Sećam se njenih ruku, uvek su me fascinirale tako krhke ručice koje su toliko knjiga napisale. Tada su bile još nežnije, kao kod neke devojčice - ispričala je Bjeličina saradnica.

- Bila je fizički slaba, ali njen duh i bistrina uma nisu se promenili ni najmanje. Tih par dana u toku popodneva gospodin Pajkić i ja smo bili uz nju dok se ne uspava, a onda bismo izašli preko puta, seli u neki restoran i plakali kao da nema gostiju i ljudi oko nas - zaključila je Jovana, piše Kurir.rs.